ČAČAK - Kao i svakog novembra godinama unazad kroz Šumadiju su se naoštrili noževi, vatra je potpaljena ispod dva kazana u kojima se krčka mast, a na verigima okačen je pozamašan but. Sve ovo govori samo jedno - došlo je vreme svinjokolja. U čačanskom kraju od Mitrovdana do Nove godine opustoše se obori jer nema domaćinstava koje nije odgojilo bar jednog tovljenika, a neki i više.
“Hranili smo svinje od marta, pa sve do sad. Mora biti dobro ugojena i masna, kako bi dala kvalitetno meso. Naše su dogurale i do 200 kila. Svinjokolj počinje krajem novembra, da bi spremili sve pre oštrih zimskih dana”, priča Milica Obradović iz sela Rakova.
Majstori svog zanata uređuju meso i prave specijalitete. Najveštiji i najiskusniji, Dejan Petrović, zadužen je za najteže radove jer od sirovog mesa pravi šnicle, pršute i nezaobilaznu slaninu.
"Najbolja je ona domaća zvana adidas. To je ona prošarana, vidi se da ima četiri reda, protkana od mesa i masti. Što je svinja deblja, to je i slanina bolja”, rekao je Dejan.
Dok majstori seku i sole meso, vredne domaćice zauzimaju poziciju uz kazan i peku čvarke koji se, kako kažu, zažute već nakon nekoliko sati.
“Potrebni su umerena vatra i mešanje. Prave se najčešće duvan čvarci ili čips, ko kako voli. Ali, zna se da nema ništa ukusnije od ovog domaćeg specijaliteta”, kaže Gorica Petrović.
Sve čarolije svinjokolja probaju se nakon mesec dana, kad malo ostoje i dobiju prepoznatljiv ukus, boju i miris. Međutim, da bi domaćini bili siti, a mirni, obavezno je da veterinar pregleda meso, jer to je korak koji u procesu svinjokolja ne sme da se preskoči.
Kurir.rs/RINA