Prošle godine, na ovom mestu, otprilike u ovo vreme, u žestoku sprdnju sam bacio prvi srpski ustanak patriotskih intelektualaca, pod vođstvom dr Miše Đurkovića, upriličen ispred pustoline SANU, na kome se - iz razloga o kojima ćemo posle - tražila ostavka predsednika SANU Vladimira Kostića.
Koliko se sećam, tada sam napisao da bi ustanak - koji je ugušen u sopstvenim govnima - možda uspeo da se protestantima pridružila njihova „baza“, što će reći navijači Crvene zvezde, seka perse iz Kola srpskih sestara i ugledne beogradske vračare.
Kad ne lezi vraže. Dr Đurković je pre neki dan u Politikinoj Rotopalanci - a da gde drugde - retroaktivno, nakon što je Kostić najavio da se neće kandidovati za treći mandat - proglasio pobedu. Ovako zbori Đurković (a članstvo u SANU mu se smeši): „Odustajanje gospodina Kostića nije dobrovoljno, već je potez iznuđen jasnim stavljanjem do znanja ljudi iz Akademije da on više podršku za to mesto ne može da dobije.“
Da li je baš tako. „Podršku ljudi iz Akademije koju ne može da dobije“ - dakle dilbera koji bi, da nisu akademici, bili amali, klovnovi ili Udbini babojebi - Vlada Kostić nikada nije ni imao. Sticajem okolnosti, klovnovi, amali i Udbini babojebi nemaju većinu u SANU, iako se zahvaljujući akustičnoj varci - nedremanim arlaukanjem na nacionalnoj bazi - čini da je tako.
Ali nije tako. Kostić je izabran većinom glasova naučnog odeljenja i nekolicine trezvenoumnih ljudi iz odeljenja tzv. društvenih nauka. Tačnije bi bilo reći - pukim čudom. SANU, ovakva kakva je, naprosto ne zaslužuje da na njenom čelu bude ličnost koja nije samo naučnik evropske reputacije nego i zavidnog humanističkog obrazovanja. Da ne dužim - Kostićev izbor bio je tipičan primer izuzetka koji potvrđuje pravilo da je SANU - čast naučnom odeljenju i retkim izuzecima - skup duduka, šibicara i spletkaroša.
U funkcionalno nepismenom tekstu Đurković optužuje Kostića za niz teških krivičnih dela protiv srpskog naroda i države, a prišiva mu i antisrpske grehe, njegovog sina. Dela su smehotresna, neka psihotična, neka psihodelična, poput, npr. „jugoslovenske orijentacije“ i „dženderizma“.
Đurkoviću naročito teško pada krivično delo, citiram, „jugoslovenske ideološke politike koja se videla i u kadrovskoj politici kojom je Akademija primala članove u poslednjoj deceniji. Opšte je poznato da tamo nema mesta za istaknute nacionalne naučnike koji se protive jugoslovenstvu i evropskim integracijama“.
U tom, dakle, grmu leži zec. Iako nema ovlašćenja ni da „isteruje“ ni da „dovodi“, Kostić u Akademiju dovodi Jugoslovene orijentisane na dženderizam, što je apsurdno, ponajpre zato što je tokom Kostićevog mandata - uz nekoliko časnih izuzetaka - u SANU primljen buljuk nacionalističkih tutumraka. Pitao sam se kako je Vlada Kostić uopšte izdržao osam godina u osinjaku, onda sam dokonao da neurolog po prirodi profesije mora imati čelične živce. Nemam drugog objašnjenja.