Nakon devet paklenih meseci ruskog rata u Ukrajini, pojavio se problem sa oružjem i municijom na obe strane. I Moskva i Kijev muče se da zadovolje potražnju za artiljerijskom municijom na frontu.
Ukrajinski vojnici svakodnevno ispaljuju hiljade granata, primoravajući Vašington da menja progorele topovske cevi preko granice u Poljskoj, dok Rusija naizgled troši više municije nego što može da obnovi i navodno čak ispaljuje stare krstareće projektile kojima su skinute nuklearne bojeve glave.
Kijev za ispaljivanje svojih granata koristi napredne topove dobijene od Zapada, ali to oružje pregoreva nakon više meseci preterane upotrebe, ili se uništava ili oštećuje u borbama. Desetine tih sistema su transportovane van bojnog polja radi popravke, piše “Njujork tajms”.
Postrojenje za popravke u Poljskoj
List navodi da je trećina od oko 350 haubica doniranih Kijevu van pogona “u bilo kom trenutku”. Zamena cevi haubice, koja može da bude dugačka šest metara i teška hiljade kilograma, je van mogućnosti ukrajinskih vojnika na frontu pa je to pitanje postalo prioritet za Evropsku komandu Pentagona, koja je u Poljskoj postavila postrojenje za popravke.
“Njujork tajms” navodi da su napori za popravku oružja u Poljskoj, o kojima prethodno nije izveštavano, počeli poslednjih meseci.
Standardne haubice NATO, koje ispaljuju granata prečnika 155 mm, postale su jedno od najvažnijih oružja Kijeva. Pentagon je poslao Ukrajini 142 haubice M777 a SAD su isporučile Kijevu i stotine hiljada municije prečnika 155 mm i obećale ukupno skoro milion granata.
Ukrajina je dobila granate i od drugih zemalja. Neke od njih nisu testirane za upotrebu u određenim haubicama i Ukrajinci su otkrili tokom borbi da neke od njih mogu brže da istroše cevi.
Ukrajinci ispaljuju do 4.000 granata dnevno
Kad oštećene haubice stignu u Poljsku, ekipe za održavanje mogu da promene cevi i obave druge popravke. Ukrajinski zvaničnici su navodno rekli da bi voleli da se te lokacije za popravku prinesu bliže linijama fronta kako bi se oružje moglo brže vratiti u borbu.
Kako piše “Njujork tajms”, rad na haubicama nadgleda Evropska komanda SAD u Štutgartu, ali mogao bi uskoro da potpadne pod novu komandu koja će se fokusirati na obuku i opremanje ukrajinskih snaga.
List ukazuje da zapadno oružje obezbeđeno Kijevu – raketni lanseri i haubice – imaju distinktivne potrebe za održavanjem. Dok HIMARS zahteva malo rada kako bi ispaljivao svoju municiju, koja se nalazi u čaurama unapred napunjenih cevi, haubice su suštinski veliko vatreno oružje koje se iznova puni granatama od kojih svaka teži 40 kg i ispaljuje ih stotinama ili hiljadama puta, što na kraju uzima danak u cevima.
Ukrajinske snage trenutno ispaljuju 2.000-4.000 artiljerijskih granata dnevno, dok ruske često nadmašuju tu brojku, navodi list.
Ruski problemi sa municijom
Vašington je doveo u pitanje da li Rusija ima dovoljno artiljerije da nastavi sa invazijom jer troši više municije nego što može da nadoknadi.
U sredu je američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao da ruske snage trpe “značajne nestašice” artiljerijske municije i da su se okrenule Iranu i Severnoj Koreji za pomoć. Prema sajtu “Oryx”, koji prati gubitke vojne opreme u Ukrajini, Moskva je izgubila stotine oklopnih vozila i artiljerije, najmanje 71 helikopter i više od 1.000 tenkova.
Britansko Ministarstvo odbrane tvrdi da Rusija ispaljuje stare krstareće projektile bez nuklearnih bojevih glava jer su joj zalihe iscrpljene.
Ovakva improvizacija ukazuje na nivo trošenja zaliha dugometnih projektila, navelo je Ministarstvo, dodajući da je “malo verovatno da će time postići pouzdane efekte”.
“Gardijan” ukazuje da je Ministarstvo kao dokaz uprlo na slike oborenih krstarećih projektila AS-15 Kent, za koje se navodi da su dizajnirani osamdesetih godina kao nuklearni sistem isporuke.
Bez realne procene o ruskim projektilima
Sposobnost Rusije da zameni izgubljenu opremu značajno je opala otkako je počela invazija a sankcije smanjile kapacitet proizvodnje oružja. Prema Ostinu, Rusija se uvelike oslanja na artiljeriju pre manevara na tlu, a ta operacija zahteva gomilu municije. On nije siguran da će Rusija moći brzo da zameni izgubljenu municiju.
Ipak, stručnjaci ukazuju da su ovakve tvrdnje iznošene i pre a da ipak izgleda da još nema realistične procene koliko je projektila ostalo Rusiji.
- Tako neki izveštaji od kraja aprila tvrde da je Rusija skoro ostala bez raketa, a nedavno, 23. novembra, ukrajinski obaveštajci su rekli da je Rusija potrošila 50% svojih raketa – rekla je “Njuzviku” Marina Miron sa Odeljenja za odbrambene studije Kraljevskog koledža London.
Oružje od Teherana i Pjongjanga
Iako je nejasno koliko Moskva ima još na zalihama, sigurno je da je Rusija upotrebila “veliku količinu projektila i artiljerijskih granata” i da će morati da popuni svoje zalihe, što bi moglo da bude otežano zbog sankcija, ukazuje Miron.
U nemogućnosti da popuni zalihe na domaćem terenu, Kremlj se okrenuo Iranu i Severnoj Koreji. Obe pod međunarodnim sankcijama, ove dve zemlje su trenutno jedine za koje se zna da izvoze oružje Rusiji, navodi “Njuzvik”.
Prema američkim obaveštajcima, Rusija kupuje milione artiljerijskih granata i raketa od Pjongjanga. A kako je ranije izvestio CNN, Iran – koji je nedavno obezbedio Moskvi dronove – priprema se da joj pošalje još 1.000 oružja, uključujući balističke projektile i bespilotne letelice.
Koliko još Rusija može da izdrži?
- To će zavisiti od toga koliko brzo Rusija može da postigne neke od svojih vojnih ciljeva. Treba napraviti razliku između artiljerijskih granata koje se koriste na bojnom polju i projektila koje se koriste za gađanje meta duboko u ukrajinskoj teritoriji – kaže Miron.
Ona smatra da bi upotreba projektila mogla da opadne jednom kad Rusija potpuno uništi ukrajinsku električnu mrežu i logistiku.
- Trenutno, izgledi za Ukrajinu u tom smislu su sumorni – istakla je Miron.
Što se tiče artiljerijskih granata, kako je istakla, Rusija računa na dug rat i one će stoga biti neophodne s obzirom na rusku taktiku. Iako joj zalihe možda ističu, Rusija će se osigurati da nastavi da ih dalje popunjava. Njena domaća proizvodnja je pojačana sa fabrikama koje rade u tri smene, a tu je i oružje iz inostranstva.
- Ne bi bilo mudro meriti trajanje ruskog angažovanja u Ukrajini na osnovu postojećih zaliha municije. Ono što je važnije su ruska politička volja i unutrašnja dinamika. To će biti odlučujući faktori ruske sposobnosti da se bori – zaključila je Miron.
(Kurir.rs/Blic/New York Times)