Svedok-saradnik Srđan Lalić objasnio je da se u tajni bunker u kući u Ritopeku ulazilo kroz garažu, tako što se pomeri polica, ubaci šraf u betonsku ploču, koja je skrivena ali klizi po šini, i tek tada se nailazi na metalna vrata
Svedok-saradnik Srđan Lalić u utorak je pred Specijalnim sudom u Beogradu detaljno svedočio o zločinima klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića i prvi put javno opisao kako je izgledala tajna prostorija u Ritopeku, koju su u međusobnoj komunikaciji zvali "klanica". Podsetimo, klan je za sada optužen za sedam surovih likvidacija.
Lalić je objasnio da je vlasnik kuće u Ritopeku specijalnu prostoriju, u kojoj su ubijali ljude, njihova tela sekli na komade, a potom ih mleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa, dobro sakrio jer ju je napravio kako bi u njoj uzgajao marihuanu. Međutim, prema njegovom svedočenju, kada je Marko MIljković osmislio kako da potpuno uništavaju tela žrtava, ona je dobila drugu namenu.
Ispod trave
- U slučaju da naiđe policija, recimo, ne bi mogla da je vidi - rekao je Lalić i naveo da se u nju ulazilo kroz garažu, ali da spolja ništa nije ukazivalo da tu postoji bilo kakav bunker, jer je praktično bio ukopan u brdu pored kuće. Objasnio je da je tlo s gornje strane kuće izdignuto i da kada bi neko šetao po tom delu dvorišta, ne bi ni pomislio da je ispod trave, u zemlji, skriven bunker.
- Otvor za ulaz se nalazi u donjem desnom uglu, kada se uđe u garažu. Taj otvor je jedna betonska ploča koja kliza na šini i uvlači se u zid. U njoj postoji samo jedna rupa, u koju se stavi šraf i ona se cela pomeri. Ivice i zazori potpuno su maskirani profilima od police koja je postavljena duž zida - opisao je Lalić.
Slikovito je objasnio da kada neko uđe u garažu, a ne zna da ta prostorija postoji, ne može da je vidi. - Ništa se ne vidi dok se ne demontira ili pomeri cela polica, stavi se šraf i otvori - objasnio je.
Podsetimo, posle hapšenja kriminalne grupe i pretresa kuće u februaru 2021. ta prostorija ostala je tajna i niko nije znao da postoji. Iako su istražitelji danonoćno radili na prikupljanju tragova, tajni prolaz bio je toliko dobro skriven da je otkriven tek u maju.
- Kada se prođe kroz taj otvor, to je širine oko metar, čovek može da se uspravi i tu su još jedna, metalna vrata. Kada se otvore ta vrata, ulazi se u skrivenu prostoriju. Ona je širine oko sedam ili osam do 10 metara, i dužine oko četiri ili pet metara - rekao je Lalić i naveo da se na dužoj strani nalazi jedan kanal, u koji se sliva voda. Kako je naveo, u kanalu je bio i slivnik, na koji je posle kasapljenja žrtava vlasnik kuće Vlade Draganić postavljao mrežicu kako neki komad tela ne bi otišao u kanalizaciju.
Metalne kuke
Lalić je detaljno opisao da je u prostoriji, pored industrijske mašine za meso, stajao i jedan orman, u kom su skladištili konzervirano oružje, kao i vojni sanduk, u kom su stajale policijske uniforme, lisice i panciri.
- Tu je bila i jedna WC šolja, uz orman, kao i jedna barska stolica. Bilo je 10-ak utičnica. Krajnje levo bila je niša gde je tabla sa osiguračima, bila je i jedna crna metalna stolica. Na sredini na plafonu su bili tiplovi s metalnim kukama, dole su bile braon pločice, zidovi okrečeni u belo, a kao osvetljenje bila su neonska svetla kao kocke. Uvek je tu bilo hirurških, radnih rukavica, varikine, sone kiseline, alata je bilo, konopaca, skalpela, traka i najlona - opisao je izgled "klanice" svedok-saradnik, koji je u zamenu za 18 godina zatvora odlučio da progovori o zločinima.
Kurir.rs/ Ekipa Kurira