Od početka ove godine u Srbiji su dijagnostikovane 152 osobe inficirane HIV, a gotovo svi oni su zaraženi seksualnim putem, dok su gro njih muškarci iz homoseksualnog odnosa. Svaki četvrti novodijagnostikovani slučaj su mlađi između 15 i 29 godina. I zato je važna upotreba kondoma, a neki stručnjaci predlažu da ih đaci u školi, još u osnovnoj, dobijaju besplatno.
- Od januara do novembra 2022. dijagnostikovane su i prijavljene 152 osobe inficirane HIV, što je za četvrtinu više nego u istom periodu prošle godine (120 osoba), ali je za 13% manje u poređenju sa istim periodom 2019. godine (175 osoba). I ove godine seksualni put prenosa je dominantan (98% svih slučajeva u 2022. s poznatim načinom transmisije), posebno nezaštićeni (bez kondoma) analni seksualni odnosi među muškarcima, kojih je osam puta više HIV pozitivnih u odnosu na žene (144:8) - saopštio je "Batut" povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side (AIDS).
Najveći broj dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV je uzrasta od 20 do 49 godina (87% u 2021). Međutim, od 2002. registruje se veće učešće mladih uzrasta od 15 do 29 godina, a 27% ih je u 2021. godini - navodi "Batut" i dodaje da je Beograd najteže pogođen epidemijom, ali se u prestonici i najviše ljudi testira.
Milka Raičević, nutricionista, koja je radila i u preventivnim centrima u DZ Palilula, dok nije stekla uslove za penziju, ima i mnogo iskustva s tinejdžerima koji sve ranije ulaze u seksualne odnose i zato se zalaže za besplatne kondome još u osnovnoj školi.
- Najveće je blago kad imate centar gde dete može da traži i pita, a da ne mora da se pojavi, čime tako ostaje anonimno. Danas deca sve ranije stupaju u seksualne odnose, ali nemaju svest koliko je važno da ti odnosi budu zaštićeni. I ne samo što mogu da prenesu HIV već i brojne druge infekcije od kojih mogu da razviju i druge teške bolesti, pa i rak - navodi za Kurir Raičević:
- Tinejdžerke su se najviše interesovale kako da se zaštite da ne ostanu u drugom stanju. Pitale su i da li je zdravo da imaju odnos dok imaju menstrualni ciklus, je li sigurno da neće zatrudneti pri kraju ciklusa ili čim se završi. Nažalost, zaražavanje je bilo uvek poslednje pitanje.
Kondomi su interesovali tinejdžere, navodi Raičević, tek kad navuku neku infekciju ili kad devojčice ostanu trudne. Ali i zato što ne mogu da ih kupe.
- I zato kondomi treba da budu besplatni. Naša deca su vrlo neodgovorna. Neko će uzeti 10 kondoma, niko nijedan. Predlažem da država omogući da, recimo, profesor biologije, a taj predmet imaju od petog razreda, podeli po tri kondoma mesečno, a neka se snađu za ostalo. Nije poenta ko će koliko seksualnih odnosa da ima, nego je poenta da postoji svest o kondomu. Prva tri-četiri meseca će se igrati, a posle će se uozbiljiti i uzimati kad im treba - ističe Raičević i dodaje da i roditelji treba da pričaju s decom i pomognu im za kondome jer kaže da joj je sin, dok je bio mlad, govorio da mu kupi kondome.
Tesno sarađuje s mnogim asocijacija za borbu protiv side, te da je često s Jazasom nosila kondome u srednju školu.
- Neko od đaka pogleda u zemlju, a neko se nasmeje: "Dobro je, dobio sam". Neko odmah da drugu ili drugarici. Deca znaju ko ima partnera, ko je imao odnose, jer je najbitnija stvar da se pohvale i podele iskustvo. Ali tužno je što se ovoga setimo samo 1. decembra - zaključuje Raičević.
Kurir.rs/J. S. Spasić