Bukurešt glavni grad Rumunije dva puta je bio domaćin samita NATO. Ovaj poslednji okupio je diplomatski vrh alijanse za razliku od onog 2008. godine koji je bio prekretnica i uvod u ono što imamo danas na tlu istoka Evrope, a to je RAT.
U pravu je Darko Obradović, analitičar kada je rekao da je Bukureštanski samit iz 2008. godine postao "crvena linija" širenja NATO na istok.
A kako je to postao, objasnićemo u ovom tekstu.
Te 2008. godine svi ruski političari u Rusiji su izrazili svoje neslaganje u odnosu na proširenje NATO ka istoku.
"Demonizacija Vladimira Putina nije politika", sasvim ispravno upozorio je bivši ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisindžer.
"Zapad mora razumeti da Ukrajina za Rusiju nikad neće biti tek neka strana država", strepnje Rusa moraju da se shvate vrlo ozbiljno, a Ukrajina nikad ne sme da uđe u NATO, naglasio je Kisindžer.
Na samitu NATO pakta u rumunskoj prestoinici Bukureštu u aprilu 2008. tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi podržao je bio plan da Ukrajina i Gruzija budu primljeni u NATO pakt iako je znao da će to naljutiti Ruse, napisao je švajcarski istraživač Danijel Ganzer u knjizi Protivzakoniti ratovi.
Proširenje NATO pakta na istok podržali su i Britanci sa primanjem Ukrajine i Gruzije u NATO. Međutim, u zaključnom izveštaju iz Bukurešta 3. aprila 2008. godine pisalo je: " NATO podržava težnju ka evropskim integracijama Ukrajine i Gruzije. Savez je odlučio da bi ove dve zemlje trebalo da postanu članice NATO. Ono što je interesantno Ganzer navodi da je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel podržala Bušev plan da Ukrajina i Gruzija budu primljene u NATO.
"Rekli smo da Gruzija i Ukrajina mogu da postanu članice NATO ako to žele", priznala je Merkelova 17. avgusta 2008 u Sočiju u Rusiji.
Ganzer piše da je to bio signal da se Rusima upale lampice. On navodi da je tadašnji američki ambasador u Moskvi Vilijam Brns, a sadašnji direktor CIA u internom memorandumu upućenom članicama NATO koje je objavio Vikiliks - upozorio da članstvo Gruzije i Ukrajine u NATO Rusima "dodeljuje osetljivi živac".
Ganser navodi i da je te 2008 i samo stanovništvo u Ukrajini bilo podeljeno oko članstva u NATO paktu, posebno protiv toga bila je ruska etnička grupa, koja se pribojavala da će doći do velikog rascepa, nasilja ili čak građanskog rata", glasilo je jasno upozorenje ambasadora Brnsa 1. februara 2008 i pre nego što je održan samit NATO u Bukureštu 2008. godine.
Četriri meseca posle samita NATO pakta 8. avgusta 2008- Gruzija je uz pomoć Amerikanaca napala Južnu Osetiju koja je proglasila nezavisnost. Tadašnji gruzijski predsednik Mihail Sakašvili je pre toga ulazak svoje zemlje u NATO pakt proglasio nacionalnim prioritetom i nadao se da će uz pomoć Amerike moći ponovo da osvoji Južnu Osetiju. Rusija se umešala i pobedila u tom ratu. Kratak rat koji je vodila Gruzija bila je predigra znatno opasnijeg sukoba u vezi sa Ukrajinom.
Džordž Fridman iz Stratfora tada je u svetlu priče suzbijanja i potpirivanja sukoba između Nemačke i Rusije naveo da je važno poptirivati različite frakcije, pa čak i Ukrajinu snabdeti naoružanjem.
"Rusija misli da Sjedinjene Države žele da razbiju Rusku Federaciju. Međutim, ja smatram da ne želimo da ih ubijemo, već samo da ih povredimo". rekao je on.
Kurir.rs/A.Mlakar