Subotnja vest o iznenadnoj smrti beloruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja, kao i prilično sažeta priroda zvaničnog obaveštenja, izazvali su neizbežnu oluju spekulacija, koje se vrte oko ruskih zavera.
Navodno je zavladala panika u Minsku, pa se tvrdi i da je sam predsednik Aleksandar Lukašenko sad zabrinut za svoju bezbednost.
Šezdesetčetvorogodišnji Makej je bio na funkciji od 2012. godine i navodno je preminuo od srčanog udara ubrzo nakon zvanične posete Jermeniji, ali i sastanka sa apostolskim nuncijem, hrvatskim nadbiskupom Antom Jozićem, koji svoju službu obavlja u Belorusiji.
"Čudna smrt. Na vreme. Baš juče je razgovarao o mirovnom planu sa papinim izaslanikom", objavio je proratni ruski "Telegram" kanal "Mardan" uz dvosmisleni zaključak da je "Makej bio Lukašenkov glavni kanal komunikacije sa Zapadom".
Umro je dva dana pre nego što je trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, koji je odložio najavljenu posetu Minsku.
Bivši vojni obaveštajac Vladimir Makej bio je dugogodišnji Lukašenkov saradnik, i kao takav je bio vetrokaz, koji bi se okretao u skladu sa politikom svog pokrovitelja u datom trenutku. Pre 2020. godine bio je ključna figura u pokušajima da se zbliži sa Evropom u nadi da će moći da žonglira odnosima sa Briselom i Moskvom kako bi održao stratešku autonomiju Minska.
Nakon eksplozije narodnih protesta 2020. i njihovog brutalnog gušenja, paljenja mostova sa Zapadom i prisiljavanja Lukašenka da zavisi od ruskog predsednika Vladimira Putina, čini se da Makeju nije bilo problema da se prilagodi, piše analitičar Mark Galeoti za “Spektejtor”.
On je proteste osudio kao zapadnu zaveru. Nije ni čudo što je prognana opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja napisala na Tviteru da je „izdao beloruski narod i podržao tiraniju“.
Makej je potom usvojio tvrdnju Kremlja da je Moskva isprovocirana i naterana na invaziju na Ukrajinu i da Kijev treba da prihvati uslove Kremlja. On je takođe tvrdio da neće biti napada sa beloruskog tla čak i dok tenkovi preplavljuju granicu njegove zemlje sa Ukrajinom i rakete lansiraju duboko iz njene teritorije.
Ipak, kao što se sada čini gotovo tradicionalnim, smrt bilo koga ko je čak i nejasno povezan sa Rusijom, neki moraju tretirati kao sumnjivu, i što je manje dokaza o prljavoj igri, to više dokazuje da je to bio zaista, zaista sofisticiran atentat, kaže Galeoti.
- Tako je biznismen emigrant, rođen u Rusiji, Leonid Nevzlin tvrdio da su mu tajni izvori obaveštajaca rekli da je Makej „umro od posledica trovanja otrovom razvijenog u specijalnoj laboratoriji FSB-a“, okrivljujući Putinovu zloglasnu Federalnu službu bezbednosti. Isto tako, Telegram kanal General SVR – za koji se tvrdi da ga koristi aktivni ili bivši ruski obaveštajac koji na neki način ima izvore o kojima su CIA ili MI6 mogli samo da sanjaju, a ipak je mogao da objavljuje godinama bez hapšenja – tvrdi da je Makijeva smrt „planirana, pripremljena i sprovedena na ličnu inicijativu predsednika Rusije Vladimira Putina“ kako bi se Lukašenko zastrašio da prekine tajne pregovore sa Zapadom – kaže Galeoti.
Neki stručnjaci su osporili tu tvrdnju. Ali Nevzlin je tvitovao da je njegova teorija „potvrđena“ – ističući da veteran političar „nije imao zdravstvenih problema, vodio je aktivan način života i pravio planove“.
- Veoma je lako otrovati osobu tako da svi misle da je umro prirodnom smrću – rekao je Nevzlin.
Bivši beloruski diplomata Pavel Latuška sugerisao je da je Makej bio uvredio KGB – belorusku potpuno nereformisanu bezbednosnu službu – jer je „znao više o Lukašenku od bilo koje druge osobe u zemlji“.
Ali drugi komentatori su izneli različite teorije, uključujući neosnovane tvrdnje da su poljske snage bezbednosti možda stajale iza smrti.
- Iskreno, ko zna. Činilo se da je Makej dobrog zdravlja u Jermeniji i nema sumnje da Kremlj ubija kada oseti da mora. Međutim, s obzirom na nespretnost atentata za koji znamo – od „turista“ iz Solsberija do trovanja bokserica lidera opozicije Alekseja Navaljnog – uvek je neprijatno čuti priče o ruskim nindžama koje su počinile ubistva kojima se ne može ući u trag – piše Galeoti.
U međuvremenu su se pojavile i glasine o tome kako je Lukašenko uplašen i u stanju šoka.
Prema jednoj ruskoj opozicionoj ličnosti, Lukašenko je „naredio da se njegovi kuvari, sluge i čuvari smene... i da se njegovoj deci obezbedi dodatna zaštita“.
- Tvrdnje da uspaničeni Lukašenko smenjuje i udvostručuje svoju ličnu bezbednost nakon Makeijeve smrti svakako izgledaju neosnovano – smatra Galeoti.
On, međutim, ukazuje na to da sve ove glasine ističu važnost same Belorusije.
- Lukašenko je lukavi preživljavač i neće postati Putinov vazal bez borbe. Nagoveštaj da je Makei bio umešan u zakulisne radnje sa Zapadom – uskoro je trebalo da otputuje u Poljsku na sastanak Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju – nije sasvim neuverljiv. Međutim, ako je Makej skrenuo ka Zapadu, to je bilo zato što je Lukašenko to želeo: njegov naslednik neće biti ništa manje instrument šefove volje – kaže Galeoti.
Analitičar je ukazao na to da beloruski KGB sarađuje sa FSB-om, ali sa velikom sumnjom na obe strane.
- Na kraju krajeva, nije bilo tako davno da je glavna misija (KGB) bila izbacivanje ruskih agenata. Isto tako, iako beloruska vojska pomaže u obuci mobilisanih ruskih rezervista, njena visoka komanda je u velikoj meri čista od moskovskih klijenata. Ona je, na kraju krajeva, snažno lobirala protiv ulaska u rat protiv Ukrajine. Lukašenko je na vlasti od 1994. i čitav sistem je izgrađen oko njega: njegovo rušenje i apsorbovanje zemlje bilo bi dovoljno teško i 2020. godine, a Moskva sada ima još manje kapaciteta – rekao je Galeoti.
(Kurir.rs/Blic/Spectator)