Podignite ruku ako ste ikada bili posebno uzbuđeni jer na društvenim mrežama želite da podelite svoju novu frizuru ili odeću. Stoga željno zgrabite telefon i..., slika je grozna. Vaša nova frizura nije tako sjajna kao što ste mislili. Haljina vam ne stoji baš tako dobro kako ste mislili.
Ovo se ljudima često događa. Pomisliće da im je dobar dan za frizuru, odevnu kombinaciju ili nešto treće, a zatim će pogledati selfi koji su napravili i ostati u šoku... Čak će i početi da preispituju svaku dobru misao koju su imali o svom izgledu.
Ali, ako fotografiju odmah ne izbrišu, nakon nekog vremena će im se sviđati to što vide na fotografiji.
Ako ste se ikad tako osećali, moglo bi da vas uteši saznanje da psiholozi nisu uopšte time iznenađeni. Ali šta to govori o tome kako gledamo na sopstvenu lepotu, kako u ovom trenutku, tako i tokom dugog vremenskog perioda?
Za početak, mi nismo objektivne sudije
Nekoliko stvari bi moglo da utiče na ovaj fenomen, kaže dr sc. Aen Brielman, psihološkinja i postdoktorand koja proučava lepotu i estetiku na Institutu Max Planck za biološku kibernetiku u Nemačkoj. Prvi faktor su vaša očekivanja dok planirate savršenu fotografiju.
- Kad god nešto procenjujemo, bilo da se radi o lepoti, ukusu, stvarima, to se nikada ne temelji na apsolutnoj vrednosti koju to nešto ima - kaže ona. Što znači, vaša fotografija objektivno nije "dobra" ili "loša", ili ako više volite ekvivalent na društvenim mrežama, "vredi objave" ili "nije vredna objave".
- Umesto toga, naša procena je uvek u odnosu na naša očekivanja - kaže Brielman, napominjući da većina nas zapravo ima prilično visoka očekivanja od sebe, sve dok nešto poput kliničke depresije nije u igri.
- Ako očekujemo da će naša fotografija biti bolja od proseka, a dobijemo prosečnu fotografiju, veća je verovatnoća da ćemo biti razočarani. To je dobra fotografija, ali očekivali smo da ćemo napraviti izvrsnu sliku - kaže.
Efekat nostalgije
Brielman kaže da je upitno možemo li da procenimo fotografiju nezavisno od sećanja koja su s njom povezana. To znači da sećanje na lepa vremena - čak i ako su bila samo prošle nedelje - čini pozitivniju procenu fotografije, jer smo skloni da vidimo lepotu kao deo celokupnog pozitivnog iskustva, obojenog nostalgijom i lišenog bilo kakvih stresnih faktora koji nas muče u ovom trenutku.
- Skloni smo odbacivanju negativnih sećanja, osim onih vrlo averzivnih i stvarnih pretnji tako da se uglavnom sećamo samo dobrih vremena - kaže Brielman.
Srednja škola i fakultet izvrsni su primeri toga. Verovatno ste bili pod velikim stresom kao tinejdžer, ali kad kasnije pogledate fotografije, pomislite, "dođavola, to je bilo zabavno".
- Fotografija vas podseća na dobra vremena i taj lepi osećaj bi mogao da se primeni na vaše produđivanje same fotografije - kaže Brielman.
Ovo je naročito istinito što dalje gledate u prošlost, ali se može odnositi i na sliku koju ste napravili prošle nedelje.
- Naše raspoloženje utiče na to kako sebe doživljavamo - potvrđuje dr sc. Pamela K. Kil, profesorka istraživanja na Univerzitetu Florida State, koja proučava poremećaje ishrane i sliku tela.
- Dakle, loše raspoloženje može da doprinese pojačanoj percepciji nesavršenosti. Da ne spominjemo, statična priroda fotografija čini fokusiranje na sitnice izrazito primamljivim. Fotografija zamrzava naš izgled u vremenu, što stvara priliku da se fokusiramo na detalje jer se oni ne menjaju - kaže Kil.
- U stvarnom životu stalno smo u pokretu, s promenama u izrazima lica i položaju tela koje nas podstiču da vidimo sebe kao celinu - objašnjava.
I godine su faktor
Brielman kaže da je prirodno želeti da se poboljšamo. Ali kad pogledate sliku iz srednje škole - da li stvarno želite da je poboljšate? Ako to i želite, ne možete. Ili možda već jeste. U svakom slučaju, to je druga osoba, a ne onakva kakva ste danas. Čak i ako vam se ne sviđa frizura ili odeća koju ste tad imali, verovatno osećate nostalgiju i ljubav prema toj svojoj pređašnjoj verziji sebe.
Poenta je da čovek treba da bude sam prema sebi milosrdan. Ljudi treba da počenu da razvijaju pozitivniji odnos prema samima sebi i prema starenju.
- Težimo potvrđivanju onoga u šta verujemo, čak i ako verujemo da s nama nešto nije u redu - kaže Kil.
To se zove pristranost samopotvrđivanja, a u ovom slučaju to znači da verujete da su vaše bore užasne, pa onda skenirate svoje fotografije kako biste potvrdili ono u šta već verujete da je istina: da su vam bore užasne.
- Pronađete svoje dokaze i krug se nastavlja, doslovno sve dok ne umrete ako ne prekinete taj zlokoban ciklus - objašnjava.
Dobra vest je da ćete, ako tražite nešto pozitivno, to i pronaći, a to je mnogo srećniji i opušteniji način starenja i uživanja u sebi i svom životu, piše InStyle.
Fotografija je samo zamrznuti trenutak u vremenu koji bi trebao da nas podseća na sve dobro. Ako se odlučimo tako da razmišljamo, tako će nam i biti.
Ako se fokusiramo na loše, onda ćemo tražiti još lošeg. To važi za sve u životu, a ne samo za izgled. Stoga, sledeći put kad napravite selfi umesto da tražite nesavršenosti, opustite se i uživajte u trenutku koji je toliko dobar da ste odlučili da ga ovekovečite.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
Bonus video: