Još daleke 1964. godine, nedugo pre Olimpijskih igara u Tokiju, počelo je rasti interesovanje za fitnesom i vežbanjem.
Osim tadašnjih prostora za vežbanje, neobičnih sprava i klasičnih tegova, popularno je bilo i hodanje, a Yamasa je osmislila pedometar pod nazivom Manpo-Kei iliti "merač 10.000 koraka".
Iako se veruje da je firma odabrala ovo ime samo zato što japanski znak za 10.000 万 izgleda slično čoveku koji hoda, taj mit o 10.000 idealnih koraka zadržao se do dana današnjeg.
10.000 KORAKA DOBAR CILJ, ALI NE I NUŽAN
U ovogodišnjoj analizi naučnika, koja je objavljena u časopisu Lancet, obuhvaćeno je 15 studija sa četiri kontinenta, a naučnici su zaključili da odrasle osobe do 60 godina mogu imati koristi od 8.000 do 10.000 koraka tokom danu, dok dugovečnosti osoba starijih od 60 godina doprinosi između 6.000 i 8.000 koraka.
Istraživači su, u jednoj drugoj međunarodnoj studiji, otkrili da je rizik od rane smrti od 40 do 53 posto manji kod ispitanika koji su prosečno hodali barem 5.800 koraka dnevno, u poređenju sa onima koji su u proseku napravili 3.500 koraka tokom dana.
Ali duži život nije jedino što se dobija hodanjem. Trener i kineziolog Edin Mehmedović, koji iza sebe ima 20 godina iskustva kao lični trener, otkriva koje su stvarne dobrobiti hodanja.
BRŽE HODANJE, BOLJI REZULTATI
- Među osnovne ljudske potrebe ulazi i potreba za kretanjem. I dok smo u praistoriji jedino hodanjem mogli migrirati iz jedne u drugu sredinu tražeći bolje uslove za život, danas nam ta aktivnost dominantno služi u svrhu rekreacije i očuvanja zdravlja - kaže Edo.
U studijama se navodi da je efektivnije brzo hodanje, pa prema tome nije potrebno napraviti 10 hiljada koraka nego 7 ili 8 hiljada. Kako pedometri na vašem mobilnom broje ili na pamentnim satovima baš svaki napravljeni korak pa čak i onaj kad ustanemo po čašu vode dok gledamo TV ili se odemo da izbacimo smeće, Edo ističe da nema "besmislenih koraka".
- Mislim da ne postoje takvi koraci, ali telesnu aktivnost ne možemo promatrati jedino kroz prizmu kretanja, već efekata koje ona prouzrokuje. Nažalost današnji životni stil nas može u potpunosti odvojiti od bilo kakve fizičke aktivnosti, stoga se moramo uhvatiti za bilo koji oblik kretanja od kojeg će naše telo imati koristi.
On ističe da ni u prodavnicu više ne idemo peške i da za sve sedamo u auto.
- Da ne spominjem hodanje stepenicama. Lift je najčešće sredstvo prevoza, pa čak i zgrade koje nemaju lift na tržištu nekretnina manje vrede - koji apsurd! Spremni smo platiti kvadrat stana više, samo da ne moramo hodati!
ŠETNJA U PARKU BOLJA OD TERETANE
Mnogi koji se bave šetanjem kao rekreacijom ističu koliko im to pomaže kod mentalnog opuštanja, ali naravno i fizičkog zdravlja.
- Smatram da je ponekad poželjnije odraditi šetnju u parku ili šumi nego otići u zatvorenu teretanu, prepunu ljudi i trenirati do iznemoglosti. San nakon šetnje u šumi je možda i najbolje sredstvo oporavka - kaže Edo:
- Svaki dan bi trebali provesti barem 60 minuta hodajući u prirodi. Ne treba to uvek biti neki jak trening, dovoljno je ponekad lagano prošetati s dragom osobom. Svaki taj korak će obogatiti naš život taj dan, te možda stvoriti i neku lepu uspomenu.
Kurir.rs/RTL.hr