Jedan slučajni susret je preko noći promenio život voditeljki vremenske prognoze na Kurir televiziji Jeleni Kovačević. Iako se nikad ranije nije interesovala za rad pred kamerom, bila je dovoljna jedna preporuka da otkrije svoj skriveni talenat i danas se, posle zanimanja za odbojku, ekonomiju i modu, našla u ekipi jutarnjeg programa.
Na koji način je počela saradnja s Kurir televizijom?
- Veoma neočekivano. Na jednoj večeri upoznala sam svoju sadašnju koleginicu, urednicu i voditeljku naše televizije Jelenu Pejović. Kao surovi profesionalac, ume da prepozna talenat, što je bio slučaj sa mnom. Zaslužna je što me gledaoci danas prate na malim ekranima i veoma sam joj zahvalna na poverenju i znanju koje mi je prenela. Njena podrška i uvek konstruktivna kritika doveli su me do ovoga gde sam danas, ljudi me prepoznaju na ulici uz komentare da uživaju uz jutarnju kafu gledajući i slušajući moje izveštaje vremenske prognoze.
Kako ste shvatili da je rad pred kamerama pravi izbor za vas?
- Bio je to poziv koji se ne odbija i ljubav na prvi pogled. Da mi je neko godinu dana ranije rekao da ću raditi na televiziji, ne bih mu verovala. Ali nikad ne znate šta nosi novi dan. Jelena jeste odigrala bitnu ulogu, ali i ja se trudim da nadograđujem svoje znanje. Ko jednom oseti rad na televiziji, teško da može da se odupre crvenoj lampici koja zasija kad se kamera uključi. Porodica, prijatelji, kolege i publika su mi podrška i jedan od glavnih razloga što je televizija moja zona komfora. Volim adrenalin, da pomeram svoje granice, a ovaj posao mi to dozvoljava uz maksimalnu kreativnost. Osim rada, morate imati i "ono nešto", da zračite pozitivnom energijom, imate harizmu i lični pečat, jer ova industrija je surova.
Pa je i borba veća?
- Iz dana u dan pojavljuju se nova lica koja imaju šta da kažu i pokažu, pa je izazov za sve nas zadržati i sačuvati poverenje gledalaca. Za one koji zabušavaju mesta nema. Zadatak mi je da publici uvek, na zanimljiv način, pružim najtačnije informacije o vremenskoj prognozi i ne smem da prokockam njeno poverenje.
Da li vas je oduvek zanimala meteorologija?
- Prvo sam radila priloge o aktuelnim temama i bilo je trenutaka kad sam htela da odustanem misleći da to ipak nije za mene, ali sam znala da poraz ne ide uz moj karakter. Bilo je i suza, ono što me je, kako su drugi rekli, dovelo pred kamere - moja lepota, šarm i stav, i tada je presudilo. Neiscrpna energija, rad i trud odveli su me stepenik više, a upornost se uvek isplati. Surovo sam realna i veliki sam kritičar i samokritičar.
Imate li uzora?
- Nemam. Poštujem sve kolege jer znam koliko ovaj posao iziskuje vremena i odricanja. Biti novinar znači raditi bez radnog vremena. Svako ko je uspeo da se izbori u moru iskusnih novinara uspeo je mnogo, jer televizija ne prašta.
Klasičan izveštaj vremenske prognoze obogatili ste zanimljivim prilozima i sagovornicima?
- U tome mi pomaže moja urednica Snežana Petrović, pa ideja nikad ne manjka. Ne želim da sve to izgleda ukalupljeno i sterilno, "već viđeno", i zato se trudim da uvek budem korak ispred. Vodim se dobro poznatom parolom da radimo "iz sve snage". Kad uživate u onome što radite, nebo je granica - nije kliše.
Jeste li ambiciozni?
- Jesam i cilj mi je da izvučem maksimum iz ove uloge koju mi je život dodelio. Uporna sam i vredna pa ne bi trebalo da imam poteškoće u ostvarivanju svojih ciljeva da jednog dana imam uredničku emisiju s ličnim pečatom, zabavnog karaktera, bez informativnog segmenta i hronike.
Da li je lepota važna za rad na televiziji?
- Nije presudna, ali je važna. Gledaoci se za ekran "lepe" pre svega slikom, a potom zvukom. Sve je u očima posmatrača. U ovom poslu morate da budete zadovoljni sobom, jer svaka nesigurnost dovodi do manjka samopouzdanja. Svesna sam da je moja karta bila spoljašnja lepota, a zatim i unutrašnja kad su dikcija i sve ostalo došli do izražaja. Jer, džaba sva lepota ukoliko ne zračite bogatstvom duha.
Ostavljate utisak osobe koja nema tremu?
- To mi je kompliment. Kad naučite svoj posao i držite sve u svojim rukama, treme nema. Dobro vladam sobom i radim na tome da to dovedem do savršenstva. Zato mi je drago što to i gledaoci primećuju, bitno mi je da mi veruju.
Šta vas interesuje mimo posla?
- Volim životinje i moje ljubimce koji me opuštaju nakon stresnog dana. To je mačka koju sam spasla sa ulice i ženka američkog staforda. Ima osam godina, ona je moj prijatelj, spokoj i mir, neko s kim ćutim i provodim najviše vremena. Volim modu, pratim trendove. Moj smer iz srednje škole je dizajner odeće, zato stalno guram nos u te vode. Ispunjava me sve što se opipljivo stvara, da ne zaboravim vikend putovanja, koja nikako ne propuštam s mojim partnerom, to je moj izduvni ventil i šoljica čaja.
Bavili ste se odbojkom?
- Krajem osnovne i u doba srednje škole. Bila sam veoma talentovan igrač i prognoze trenera bile su da ću daleko dogurati, ali to su ipak bile samo njihove želje, ne i moje. Proputovala sam mnogo i stekla prijatelje za ceo život. Nažalost, prestala sam da treniram i to mi je bolna tema, ali svakako ovo danas ne bih bila ja da se sve unazad nije izdešavalo baš tako kako jeste.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: