Džen Karson (47) s osam godina je saznala da je njen otacDžejms Karson, poznatiji kao Majkl "ubica veštica iz San Franciska", kako su ovog serijskog ubicu prozvali mediji.
"Sećam se kako sam istražujući naišla na podatak da je veća šansa da mi jedan roditelj umre nakon što ga pogodi munja nego da bude serijski ubica", kaže Karson.
U svojoj šokantnoj ispovesti za Crime Watch Daily rekla je da se najranijeg detinstva seća kao srećnog. Odrastala je u neuobičajenom domaćinstvu s majkom i ocem hipijima, ali je smatrala to normalnim.
"Moj tata nije radio i prodavao je travu po cele dane. U vrtiću sam čak jednom upala u nevolje. Igrali smo se kao da smo kod kuće i ja sam počela da motam džointove. To je za mene bila normalna stvar", priseća se Karson.
No, 1978. godine sve se promenilo. Džejms je na zabavi upoznao Suzan Barns, koja mu je doslovno "pomutila razum". Postali su nerazdvojni, a on se odmah odselio kod ljubavnice. Džen je tad imala pet godina.
Otac je neočekivano promenio ime u Majkl. "Džejms me mazio po kosi i pričao mi priče. Majkl bi me jedva pogledao", ispričala je Džen.
Njen otac je tada još dublje zabrazdio u svet droge. Ubrzo je oženio Suzan koje se i Džen bojala. "Ljudi pričaju da je imala oči kao Čarli Menson i da je delovala zastrašujuće. Slažem se", priznala je Džen i otkrila je da je vikendima išla kod oca, a tamo bi je čekao pakao. Njena maćeha Suzan bi je izgladnjivala i tukla.
Kuća im je bila gotovo potpuno prazna. Spavala sam na podu u vreći za spavanje. Oni su imali vodeni krevet i svuda okolo su bile biljke marihuane. Izgledalo je kao u nekom hororu.
Njen otac i maćeha su uhapšeni 1983. godine zbog ubistva troje ljudi. Sumnjalo se da su ih ubili još devet, ali nikad nisu pronađeni dokazi.
"Pronašla sam članke u novinama. Sećam se da se spominjalo dekapitiranje, nisam razumela šta to znači. Kad sam sve pročitala, shvatila sam da su ženi zaboli 13 puta nož u vrat i da su je tukli po glavi tiganjem... I tad je započela moja bitka s noćnim morama", priča Džen.
Dodala je da kad je u javnosti izašla priča o njenom ocu, osećala se jako usamljeno i posramljeno.
Osećala se krivom što joj je član porodice serijski ubica, piše Daily Mail.
"Automatski sam mislila da je svet strašno mesto. Sećam se da sam mislila:
'Ja sam dete đavola. I ja moram biti zla.' Mislila sam da ću i ja povrediti druge ljude".
Jednom je majku putem do škole pitala jesu li žrtve imale mame. Ona je samo klimala glavom bez reči. Hodale su tako držeći se za ruke i jecajući.
Džen je sa 10 godina pokušala da se ubije predoziranjem tabletama jer više nije mogla da živi u velikom strahu.
"Mislila sam, ako je moj tata mogao da ubije ljude, onda svako može da bude ubica. Počela sam da se bojim svih. Noću bih svoju sobu zabarikadirala s nameštajem da niko ne može da uđe. Ispod jastuka sam držala noć i makaze", ispričala je Džen, koja je uz pomoć psihoterapije uspela da se izbori sa svojim demonima.
Danas radi s decom s posebnim potrebama u školama i kao savetnica pomaže porodicama zločinaca i žrtvama nasilja, a snimljni su brojni dokumntraci na ovu temu.
(Kurir.rs)
Bonus video: