U Nemačkoj živi oko devet miliona ljudi koji nemaju nemačko državljanstvo. Mnogi od njih bi već mogli biti naturalizovani da to žele, ali drugi još ne ispunjavaju uslove. Reforma nemačkog Zakona o državljanstvu, dogovorena u koalicionom sporazumu između SPD, Zelenih i FDP, otišla je korak dalje. Nacrt zakona je "skoro gotov" i ubrzo će biti poslat ostalim ministarstvima, rekao je portparol savezne ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, a prenosi DV.
Umesto osam godina, kao sada, državljanstvo bi moglo da se dobije već nakon pet godina boravka u Nemačkoj. U slučaju "posebnih integracionih doprinosa" to bi trebalo biti moguće čak i nakon tri godine - ukoliko su useljenici pokazali poseban akademski, profesionalni ili dobrovoljni angažman ili posebno dobro vladaju jezikom.
Deca stranaca rođena u Nemačkoj trebalo bi da automatski dobiju pravo na nemačko državljanstvo, ukoliko jedan od roditelja unazad pet godina poseduje "stalnu boravišnu adresu". Do sada je to pravilo važilo tek nakon osam godina.
Za osobe starije od 67 godina mogle bi biti ukinute formalne potvrde o poznavanju nemačkog jezika koje su do sada bile tražene. Umesto toga, trebalo bi da bude dovoljna "sposobnost usmenog razumevanja".
Ali ovi predlozi nisu naišli na odobravanje kod svih. Vođa parlamentarne frakcije Unije (CDU i CSU) u Bundestagu Torsten Fraj (CDU) kritikovao je planirane izmene zakona:
- Nemački pasoš ne sme da postane jeftina roba - rekao je za medije, a njegova zamenica Andrea Lindholc (CSU) dodala je:
- Strancima u Nemačkoj se time uskraćuje podsticaj da se integrišu.
U Nemačkoj živi oko pola miliona Srba. Prosečna godišnja plata tamo je 56.985 evra, a najveću zaradu imaju lekari (njihova bruto primanja na godišnjem nivou iznose 100.762 evra), zatim bankari čija zarada u proseku iznosi 62.744 evra, dok zarada advokata iznosi u proseku 68.642 evra.
Srbi uglavnom obavljaju poslove na građevini, u ugostiteljstvu, kao i poslove u metalnoj industriji, transportu, u sektoru nege. Za većinu poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.
Ivan Brkljač, direktor programa za povezivanje sa srpskom dijasporom Tačka povratka, kaže za Kurir da će nova liberalizacija koja stupa na snagu u Nemačkoj od 1. januara uticati na naše tržište rada, pošto će naši građani lakše dolaziti do posla.
- Taj trend imigracije često nije toliko dramatičan kao što se predstavlja, daleko od toga da je dobar, ali činjenica je da su ljudi počeli da se vraćaju u Srbiju. U medijima se retko govori o ljudima koji se vrate. U Srbiju se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana, a većina njih je visokoobrazovana, to su pokazali rezultati istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj - navodi Brkljač:
- Rezultati kažu i da je u 2021. godini, u odnosu na 2020. godinu, više ljudi došlo u Srbiju nego što je otišlo iz zemlje. Vidi se da je 29.000 ljudi više došlo nego što je otišlo. Na to je uticala i epidemija koronavirusa, ali i poboljšanje ekonomske situacije u Srbiji i bolji standard.
On napominje i da povećan broj radnih mesta u Srbiji daje veće prilike našim povratnicima iz dijaspore.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video: