Posle skoro pola veka Bing je završio svoj poslednji avion verzije 747, koji je izašao iz fabrike u utorak 6. decembra. Krajni kupac poslednjeg 747 je kopmanija Altas Air koja je početkom 2022 naručila četiri Boing-747-8 u kargo verziji.
Inače odluka o prestanku proizvodnje modela 747 doneta je 2019. godine kada je idlučeno da se ovi četovormotorci prestanu da proizvode u korist širokotrupnih domotoraca zbog ekonomičnosti, čiji motori su bili štedljiviji i isplativiji.
Do sada kompanija Boing ukupno je izgradila 1573 aviona verzije 747. U SAD kompanija Delta je bila poslednja američka avio kompanija koja je Boing 747 koristila za putnički saobraćaj, iako je većina vazduhoplovnih kompanija te avione prizemljila 2017. Međutim, tu nije kraj, jer mnoge civilne avio kompanije širom sveta i dalje koriste te avione poput Lufthanze i u Aziji veliki broj ovih aviona je u saobraćaju poput Kine, Indije, Irana...
Isotrijat ovog aviona seže u 9. februar 1969. godine. Naime, tog dana u nebo po prvi put vinuo putnički avion Boing 747 koji če obeležiti istoriju putničke avijacije na interkontinentalnim letovima. U pilotskoj kabini na aerodrom u Sijetlu bili su opitni piloti Džek Vadel i Brajen Vajgl bili su u pilotskoj kabini zajedno sa inžinjerom Džek Volikom.
Letelicu je konstruisao pokojni Džo Sater, koji je nazvan i "ocem Boinga 747". Inače letelica je razvijena u rekordnom roku, samo 29 meseci od kad je počelo projektovanje ove letelice.
Interesantno je da je prvi let bio planiran da se održi na godišnjicu istorijskog leta braće Rajt koji se desio 17. decembra 1903. Međutim, kašnjenja u proizvidnji su potisnula ovaj istorijski događaj kao datum poletanja.
Prvi prototip "747" je kršten „Grad Everet“ po lokaciji fabrike u kojoj je Boeing napravio ovu letelicu.
Boing 747 serijskog broja N7470 pretvoren je kao opitna letelica za druge tipove letelica 757 i 777. Ova letelica penzionisana je 1993. do kad je završio preko 12.000 sati.
Boing 747 je jedan od najprepoznatljivijih putničkih aviona na svetu. Ostaće upamćen po tome što je napravi orevoluciju u vazdušnom saobraćaju, i omogućio je da na jednom letu preveze stotine putnika. Kompanija Boing izradila je 1.500 primeraka ove letelice u raznim varijantama i nema kraja sveta gde se ova letelica i dalje nalazi. Čak dva predsednika dve supersile koriste Boing 747 kao predsednički avion. Svoju primenu našao je i u kargo transportu.
Kompanija Boing ima svoje korene u Sijetlu, ali pogoni se nalaze u državi Vašington i Južnoj Karolini. Kompanija je takođe najavila da će svoje sedište preseliti iz Čikaga u Arlington u Virdžiniji, odnosno Vašington DC sa čime će rukovodioce kompanije približiti zavničnicima administracije i Federalnoj upravi za avijaciju, koja sertifikuje putničke i karog verzije aviona kompanije Boing. zategnuti odnosi Federalne uprave za avijaciju i kompanije Boing usledili su posle serije tragičnih nesreća u kojima su učestvovali Boingovi najprodavaniji avioni Boing 737 Max 2018. i 2019. godine. A skoro dve godine je trajalo dobijanje dozvole posle promene dizajna da se avion vrati na nebo.
Kurir.rs/A.M.