Napad strateškim bespilotnim letelicama TU-141 Striž na dve avio baze u srcu Rusije, vlasti u Kijevu pokazale su i da je sama Moskva za njih dostižan cilj, s obzirom da preko društvenih mreža malo po malo se preti da će se Kremlj naći na udaru s obzirom ako Rusija nastavi i dalje krstarećim raketama i dronovima kamikazama razara kritičnu infrastrukturu te zemlje.
U napadu na bazu Engles u Saratovskoj oblasti u kojoj se baziraju strateški bombarderi TU-95MS i TU-160 ipak ima oštećenja. Američki komercijalni sateliti su pokazali su da je bespilotna letelica pala blizu jednog od strateških bombardera. Na objavljenoj slici se vide oštećenja na prednjem delu letleice, kao i mesto pada.
Treći udar bio je u utorak i to na civilni aerdorom u Kurskoj oblasti gde je uništen rezervoar za gorivo.
Ono što je zanimljivo jeste da je Rusija imala sreću jer pad strateške bespilotne letelice je bio dalje od ostalih aviona koji su bili parkirani jedni blizu drugih.
Ono što je ostala enigma jeste kako ruska radarska mreža nije otkrila let ovih letelica u dubinu ruske teritorije.
Ono što se za sad zna jeste da je lansiranje ovih bespilotnih letelica bilo iz Harkovske oblasti. za razliku od prethodnog puta, tamo u martu mesecu Ukrajinci su prema Krimu tada lansirali ove letelice iz centralne Ukrajine ili Odeske oblasti. Jedan je tom prilikom skrenuo sa rute leta prošao kroz vazdušni prostor Rumunije, Mađarske i uleteo u Hrvatsku i zakucao se na kraju na parking studenstkog doma na Jarunu u širem centru Zagreba.
U slučaju napada na avio baze koje su bitne za rusku avijaciju treba reći da je baza Djagilevo u Rjazanjskoj oblasti udaljena 566 km od Harkovske oblasti, dok baza Engels u Saratovskoj oblasti na istoku Rusije udaljena je čitavih 700 km. Inače valja podsetiti da od Moskve do Harkova ima 640 km.
Zapravo zbog žestokog rakeitranja ukrajinske infrastrukture koje traje od 10. oktobra ove godine ukrajinski elektro energetski kapaciteti su skoro na isteku svih limita. Struje, nema, nema ni vode ni grejanja i najverovatnije je da je ovim napadom Ukrajina želela da pokaže da ima kapacietete, da čak napadne i Moskvu, ako se nastave i dalje raketiranja i uništavanja.
Evidentno je da Rusiju nije zaustavilo u napadu ni raketiranje njihove dve vazduhoplovne baze.
Postavlja se pitanje i kako su onda strateške bespillotne letelice TU-141 Striž prošle preko Belgorodske oblasti i Kurske koje su načićkane PVO sistemima Pancir S-1, Tor-M2, BUK- M2, S-300 i S-400 kao i radarskom mrežom osmatračkih radara od stariji P-18 do novih Nebo SV. Pretpostavka je da rusija posle raspada Sovjetskog Saveza i dalje nije postigla kompletni nadzor svoje teritorije što se tiče radarske pokrivenosti iako nad tim prostrom patrolijau borbeni avioni dugog doleta MiG-31BM, kao i lovci Su-35 SM, Su-30 ali i letećče radarske osmatračke stanice.
Ostaje pitanje da li su to Ukrajinci znali i li su možda iskoristili nepažnju posada radara i time uspeli da nanesu udar ruskoj avijaciji čije letelice su od oktobra ključ ruskih udara po kritičnoj infrastrukturi.
Međutim ne treba zanemariti i slučaj neopreznosti i aljkavosti posade da je Ukrajina vešto iskorsitila nepažnju i izvela napad.
Uprskos iznenađenju Moskva ne odustaje od napada na ukrajinske ciljeve. Ono što svima zaokuplja pažnju jeste da li će Ukrajina biti spremna da ispuni ono što doduše ne otvoreno nego sikriveno preko raznih botova i lažnih naloga najavljuje da sledi udar na Kremlj i time biti spremna da u ovom ratu preće duplu crvenu liniju.
Takođe ne treba zaboraviti da Kijev i dalje živi pod psihozom pošto tri nosača hiperzvučnih krstarećih raketa ipa Kinažl se i dalje nalaze u Belorusiji, ali za sad nije bilo registrovanih poletanja od početka decembra, kao u novembru što je bio okidač za nelkoliko alarma za vazdušnu opasnost u samoj ukrajinskoj prestonici.
Kurir.rs/A.Mlakar