Ko su članovi grupe Građani Rajha, kakav je ovaj pokret i kakvu opasnost predstavlja za demokratiju, pitanja su koja se posle nedavnih hapšenja postavljaju mnogi u Nemačkoj i drugde u Evropi. Nemačke vlasti najavljuju nova hapšenja.
Policija, koja je učestvovala u hapšenju više od 3.000 pripadnika snaga bezbednosti ukupno u 130 racija, uhapsila je 25 osumnjičenih pripadnika ekstremno desničarske terorističke grupe koji su navodno planirali da napadnu parlament i svrgnu vladu.
„Na osnovu svog iskustva, mogu reći da obično sledi drugi talas hapšenja“, rekao je danas za Deutschlandfunk Georg Majer, ministar unutrašnjih poslova savezne države Tiringije.
Šef nemačke savezne policije Holger Minh rekao je za ARD da je broj osumnjičenih porastao na 54 i da bi taj broj mogao da raste. „Identifikovali smo još nekoliko osoba za koje još nismo sigurni kakav je njihov status kretanja“, dodao je on.
Majer je istakao ulogu krajnje desničarske partije Alternativa za Nemačku, koja ima poslanike u torinskom parlamentu. Optužuje je da uplaši ljude, a klijent to koristi i nudi jednostavna rešenja.
Članovi pokreta odbacuju nemački pravni sistem i parlamentarni sistem zemlje, većina njih se zalaže za ponovno uspostavljanje Nemačkog carstva, koje je stvoreno 1871. Takođe veruju da zapadne sile pobednice koje su pobedile nacističku Nemačku i dalje vladaju zemlja u tajnosti. Takođe, članovi pokreta su uvereni da granice nemačke države treba proširiti na područja u istočnoj Evropi koja su do 1945. godine bila pod nacistima.
Prema studiji koju je pomenuta fondacija sprovela 2018. godine, članovi pokreta su veoma nehomogena zajednica, već „veliko, ideološki veoma raznoliko društvo“, koje se razlikuje po stavovima prema nasilju i vojsci, a sve ujedinjeno verujući da Nemačka nije suverena država, odbacuju i ustav i sve državne institucije. Podaci iz 2021. godine govore da je bilo oko 1150 članova ili 5 odsto svih članova označeno je kao desničarski ekstremisti, ali mnogi drugi takođe uključuju elemente krajnje desničarske ideologije ili veruju u antisemitske teorije zavere.
Poslednjih godina, posebno 2020. i 2021. godine, značajno se povećao broj teških krivičnih dela koja se pripisuju pripadnicima pokreta, a nekolicini njih je suđeno za ubistvo ili ubistvo u pokušaju. Prema Reinfrank-u, to je zbog činjenice da pokret ne priznaje ustav. "Pošto građani Rajha ne priznaju ustav i legitimitet organa bezbednosti, njihova ideologija legitimiše njihove akte nasilja. To nisu ljudi koji bi vršili nasumične napade. Oni žele da napadnu osnovni državni poredak, kao što je npr. recimo izabrani lokalni političari“.
Protesti zbog ograničenja doveli su do dalje radikalizacije i povećanja broja pristalica građana Rajha. „Situacija se radikalizovala. Ljudi su sve prijemčiviji za suštinsku ideju građana Rajha, da Nemačka nije slobodna i da izabrana vlada nije suverena“, objašnjava ekspert.
Ko je princ Hajnrih XIII?
Najviše pažnje među uhapšenima u sredu je dobio princ Hajnrih KSIII, koji je navodno imao centralnu ulogu u organizovanju puča. To je jedan od poslednjih potomaka stare plemićke porodice Rojs, koja je vladala na istoku Nemačke, tačnije na području današnje Tiringije, do 1918. godine, što je dovelo do osnivanja Vajmarske republike. Njegov cilj je bio da postane novi nemački lider.
Poslednjih godina, 71-godišnji princ, koji se bavi nekretninama, otvoreno je podržavao teoriju da se pod monarhijama uglavnom bolje živelo. U govoru 2019. na Svetskom veb forumu, on je rekao da su za vreme vladavine kuće Rojs ljudi živeli „srećnim životom“ jer je poresko opterećenje iznosilo samo 10 odsto, a vlasti su bile „direktne i transparentne“.
„Ako stvari nisu išle dobro, otišli ste kod princa“, rekao je on u govoru. „Kome danas možete ići? Vašem poslaniku, na lokalnom, saveznom ili evropskom nivou? Srećno!“
Istovremeno je rekao i da je Nemačka bila vazalna država od Drugog svetskog rata i da mora da vrati svoj suverenitet kroz mirovni sporazum. Prema njegovim rečima, monarhije širom sveta, uključujući i francusku, propale su zbog mešanja stranih sila, koje su želele da uspostave korporativne strukture u želji za profitom, zbog čega su ljudi stradali, ocenio je on.
Tužioci su u sredu rekli da je Hajnrih kontaktirao ruske zvaničnike, koje je pokret opisao kao centralni kontakt u nastojanju da se uspostavi novi poredak. Istovremeno su rekli da nema dokaza da su ruski predstavnici pozitivno reagovali na poziv. Kremlj je rekao da nema sumnje u umešanost Rusije u navodnu zaveru.
Savezni tužioci u sredu nisu želeli da komentarišu Hajnrihovu ulogu u kandidovanju za državnu funkciju.
U dinastiji Reuss s kraja 12. veka svi muški potomci nose ime Hajnrih ili Henri u čast Henrija IV, cara Svetog rimskog carstva, koji im je ostavio imanja Vajdu i Geru, sada gradove u državi Tiringen. Hajnrih XIV, koji je trenutno na čelu kuće Rojs, distancirao se od Hajnriha XIII, rekavši da je on zbunjen čovek koji se drži teorija zavere, javljaju lokalni mediji.
Kurir.rs/RTV SLO