HRVATSKA POSTALA ČLANICA ŠENGEN ZONE: Bez granice sa Slovenijom i Mađarskom, promene za državljane Srbije, BiH i Crne Gore
Od 1. januara 2023, kada Hrvatska postaje članica šengenske zone, ne očekuju se veće promene na graničnim prelazima sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, ali će biti nekih izmena kada je reč o boravku državljana tih zemalja, rečeno je danas agenciji Beta u hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.S druge strane, ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu, biće ukinute granične kontrole na svim kopnenim graničnim prelazima Hrvatske sa Slovenijom i Mađarskom, takođe članicama EU i šengenske zone. To će doneti veliko olakšanje državljanima tih susednih EU država, ali i turistima, jer znači kraj kilometarskih kolona u sezoni i dugotrajnih čekanja na granici.
Na aerodromima će iz tehničkih razloga promena stupiti na snagu nešto kasnije, 26. marta. Takođe se ukidaju i granične kontrole na morskim granicama.
U hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova rekli su agenciji Beta da ulaskom u Šengen, nema nikakvih izmena u proceduri prelaska granice za građane EU i druge kada je reč o spoljnim granicama, jer je Hrvatska i dosad sprovodila šengenska pravila.
"Što se tiče unutrašnje granice, odnosno granice sa Slovenijom i Mađarskom, na tim granicama više neće biti granične kontrole ni zaštita granice, a pravo prelaska imaće sve osobe, kako građani EU tako i sve ostale osobe koje zakonito borave na šengenskom prostoru, ako nisu dobile odobrenje boravka s teritorijalnim ograničenjem", objašnjavaju u MUP.
Kada je reč o državljanima trećih zemalja, među kojima su i Srbija, BiH i Crna Gora, slede neke izmene kada je reč o boravku.
Kako su naveli u MUP, Zakonikom o šengenskim granicama definisano je da državljani trećih zemalja mogu boraviti na kratkotrajnom boravku, ukoliko ispunjavaju sve propisane uslove, u trajanju najviše do 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.
"Ako je osoba na šengenskom prostoru boravila 90 dana, ona mora napustiti taj prostor, a dužina prethodnog boravka računa se za razdoblje 180 dana koje prethodi svakom danu boravka. Tako na primer, ako je osoba u proteklih kalendarskih 180 dana boravila 45 dana na šengenskom prostoru, ona može na području bilo koje države šengenskog prostora boraviti još 45 dana" precizirali su u hrvatskom ministarstvu.
Takodje, iako još nije stupila na snagu, MUP podseća da će kada počne primena Uredbe o evropskom sistemu za za informacije o putovanjima i odobravanje putovanja (ETIAS) državljani trećih zemalja za ulazak u svrhu kratkotrajnog boravka pre ulaska morati da pribave ETIAS odobrenje.
Te će osobe imati obavezu da poseduju odobrenja putovanja koje je valjano tokom celog trajanja kratkotrajnog boravka na državnom području država članica EU i šengenske zone. U MUP ističu da će podnosilac zahteva stariji od 18 i mlađi od 70 godina, pre zahteva za odobrenje putovanja, morati da plati naknadu za odobrenje putovanja u iznosu od sedam evra za svaki zahtev.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković više puta je istakao da je uvođenje evra i ulazak u šengensku zonu od 1. januara 2023. ostvarenje strateških ciljeva zemlje.
U Hrvatskoj, članici EU od sredine 2013, se očekuje da će ulazak u Šengen, osim olakšanja života hrvatskim građanima, dodatno ojačati turizam kao okosnicu hrvatske ekonomije. Analitičari ocenjuju da će ukidanje graničlnih kontrola turistima olakšati dolazak u Hrvatsku i skratiti im čekanje na granicama, posebno u sezoni.
Uz to, od 1. januara Hrvatska ulazi u evrozonu, odnosno zvanična valuta kuna biće zamenjena evrom.
Kao najveći izazov ulaskom u šengensku zonu u Zagrebu se ističe borba s ilegalnim migracijama, posebno kada je reč o rutama koje
(Kurir.rs/Beta)