NA STRANI UKRAJINE BORI SE OKO 200 RUSA Ubijamo svoje i ne kajemo se, oni su postali kriminalci, oslobodićemo i Rusiju od TIRANIJE
Vojnik u ukrajinskoj uniformi mrzovoljno razmišlja o ruševinama pravoslavnog manastira u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donjeck. „Ovo je rezultat Putinovog rata “, kaže on ljutito dok korača kroz olupinu. „Kao hrišćaninu, ovo je veoma uvredljivo za mene.” Vojnik, čije je ime CNN pristao da ne otkriva kako bi zaštitio njegov identitet, nosi naziv "Cezar".
On je jedan od stotina, ako ne i hiljada, koji se bore da grad Bahmut, trenutni epicentar rata, zadrže u ukrajinskim rukama. Ali postoji jedna stvar koja ga izdvaja od većine onih koji dele isti cilj: on je Rus.
„Od prvog dana rata, moje srce, srce pravog ruskog čoveka, pravog hrišćanina, govorilo mi je da moram da budem ovde da branim narod Ukrajine“, objašnjava Cezar. “Sada se borimo u pravcu Bahmuta, ovo je najtopliji deo fronta.”
Malo zgrada, ako ih uopšte ima, u istočnom ukrajinskom gradu je pošteđeno neprekidnih artiljerijskih napada. Mnoge građevine su potpuno uništene, druge su ostavljene nenaseljene sa urušenim delovima, u apokaliptičnim scenama koje podsećaju na razoreni grad Mariupolj, koji je Rusija zauzela ranije u ratu.
„Nakon ruske mobilizacije u septembru, Putin je poslao sve svoje snage na Bahmut kako bi postigao prelomnu tačku u ratu, ali mi se žestoko branimo“, kaže Cezar.
Veliki deo ukrajinskih snaga otpora morao je da se zaglavi u blatnjavim rovovima, boreći se zubima i noktima kako bi uskratio pobedu ruskim snagama za kojom očajnički žude.
„Borbe su sada veoma brutalne“, objašnjava Cezar.
Nekoliko kilometara udaljen od bitke, ali još uvek u osluškivanju stalnih udara i eksplozija, Cezarova predanost je nepokolebljiva i on ne žali zbog svoje odluke da se pridruži ukrajinskoj legiji stranaca.
Iako je poriv da se prijavi došao na početku sukoba, mogao je da napusti svoju domovinu, sa svojom bliskom porodicom, i pridruži se ukrajinskoj vojsci tek na leto.
„To je bio veoma težak proces“, kaže on. “Trebalo mi je nekoliko meseci da konačno stupim u redove Ukrajine.”
Sada sa svojom porodicom u Ukrajini – gde smatra da su sigurniji – Cezar kaže da je jedan od oko 200 ruskih državljana koji se trenutno bore uz ukrajinske snage, protiv armija svoje zemlje. CNN nije mogao da potvrdi ovaj broj.
„Ubijam svoje sunarodnike, ali oni su postali kriminalci“
Po Cezarovom mišljenju, moskovske snage nisu pravi Rusi.
„Da, ubijam svoje sunarodnike, ali oni su postali kriminalci“, objašnjava on. “Oni su došli u stranu zemlju da pljačkaju i ubijaju i uništavaju. Ubijaju civile, decu i žene. Moram da se suočim sa ovim“, kaže on.
Cezar je protivnik, kako kaže, „tiranskog režima“ na čelu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ne samo u Ukrajini, već i unutar svoje zemlje. A u sukobu, on je, tvrdi, morao da ubije najmanje 15 ruskih vojnika na bojnom polju.
To su, kako navodi, životi koje nije žalio i ubistva za koja ne kaje.
„Ja vodim plemenitu borbu i vršim svoju vojničku i hrišćansku dužnost. Ja branim ukrajinski narod”, kaže Cezar. “A kada Ukrajina bude slobodna, ja ću poneti svoj mač u Rusiju da je oslobodim od tiranije.”
„Sve mi se okrenulo kad sam video šta su učinili u Buči, Irpinu…“
Cezarov ideološki poriv nije jedini razlog zašto su neki Rusi odlučili da stanu na stranu Ukrajinaca na bojnom polju. Mnogima motivacija leži bliže srcu.
“Tihi”, naziv za drugog ruskog vojnika čije puno ime CNN takođe ne otkriva radi njegove bezbednost, bio je u poseti Ukrajini kada su ruske rakete i artiljerijske granate počele da padaju na zemlju 24. februara.
“U Ukrajinu sam došao početkom februara da posetim rodbinu. Ostao sam ovde i počeo je rat”, priča Tihi.
On kaže da se pridružio ukrajinskoj vojsci ubrzo nakon što je video zločine koje su počinili ruski vojnici u predgrađima Buče, Irpina i Borodijanke, nedaleko od glavnog grada Ukrajine, Kijeva. Dokazi o masovnim grobnicama i civilnim pogubljenjima u tim područjima pojavili su se nakon povlačenja ruskih snaga iz oblasti Kijeva početkom aprila.
Rusija je ranije negirala optužbe za ratne zločine i tvrdila da njene snage ne gađaju civile, uprkos obimnim dokazima koje su prikupili međunarodni stručnjaci za ljudska prava, kriminalistički istražitelji i međunarodni mediji na više lokacija.
„Bio sam blizu Kijeva, nedaleko od tih mesta, i kada su izbačeni sa te teritorije, otišli smo tamo da pomognemo ljudima i videli šta su uradili“, kaže Tihi. “Mrtva tela, deca, žene, egzekucije… Kad to vidite lično… sve se preokrene. Odlučio sam da ostanem ovde do kraja i pridružim se legiji.”
Tihi kaže da je njegov najbolji prijatelj nedavno prisilno mobilisan u rusku vojsku i navodi da su razgovarali o zastrašujućoj činjenici da je moguće da bi mogli da završe na suprotnim stranama na ukrajinskom ratištu.
„Čudno je da to može da se desi – pogotovo zato što on želi da napusti Rusiju i želi da dođe da se bori sa mnom protiv Putinove vojske u Ukrajini. Pokušavamo da ga izvučemo, ali ga drži ruska vojska”, kaže Tihi.
Njegova porodica, kao i mnoge druge u Rusiji i Ukrajini, ima korene u obe zemlje. Njegova supruga i dvoje dece sada žive s njim u Ukrajini, ali ostali rođaci su ostali u Rusiji. Tihi kaže da iako su ostali, vide kroz Putinovu propagandu o ratu, koji Kremlj i dalje opisuje kao „specijalnu vojnu operaciju“.
„Oni razumeju šta se dešava: Rusija je napala Ukrajinu“, kaže on, dodajući da njegovi rođaci nisu bili ljuti na njega. “Oni znaju moj karakter, da ću, ako sam odlučio, delovati do kraja. Rekli su mi da ostanem na sigurnom.”
Duga ruka Kremlja
Drugi vojnik, koga nazivaju „Vini“, insistirao je da pokrije lice balaklavom, bojeći se da bi duga ruka Kremlja mogla da pokuša da ga dohvati u Ukrajini.
„Moja porodica trenutno nije ovde sa mnom“, objašnjava on. Kaže da se bori za njih i za njihovu budućnost, ali i dalje strahuje šta bi moskovske bezbednosne službe mogle da mu učine.
„Moja deca, moja supruga, koju mnogo volim, oni su moje sve, ceo moj život“, kaže on sa sjajem u očima i osmehom koji se može otkriti kroz tkaninu koja mu prekriva lice. „Ako pokažem svoje lice… brinem za njih, jer neće imati ko da ih zaštiti“, dodaje on.
To je jedan od dodatnih rizika za ruske građane koji rizikuju svoje živote za Ukrajinu, ali ne i jedini. Ruski vojnici koji se bore za Ukrajinu mogli bi da se suoče s težim posledicama od svojih ukrajinskih kolega ako ih zarobi neprijatelj.
Prošlog meseca, vojnik koji je napustio rusku plaćeničku grupu Vagner i prešao na ukrajinsku stranu, Jevgenij Nužin, brutalno je ubijen maljem nakon što se vratio u Rusiju.
Njegovo pogubljenje pozdravio je vođa grupe, ruski oligarh Jevgenij Prigožin. Bez direktnog priznanja da su Vagnerovi borci izvršili ubistvo, Prigožin je rekao: „Nužin je izdao svoj narod, izdao svoje drugove, izdao ih je svesno. Nije zarobljen, niti se predao. Umesto toga, planirao je svoje bekstvo. Nužin je izdajica.”
Ovo je razlog zašto je Vini siguran šta će ga čekati ako bude uhvaćen.
“Neće biti razmene sigurno. To će biti kraj, sto posto”, kaže on. “Biće samo bolnije.”
Ali bol i smrt nisu deo rečnika ove jedinice, čak i kada se suočavaju s ogromnim poteškoćama u Bahmutu.
Rusija pokušava da zauzme grad mesecima i rasporedila je veliki broj vojnika ovde pokušavajući slomi ukrajinsku odbranu. Ali nisu slomili Vinija.
„Branim zemlju, branim domove, žene, decu, ljude koji ne mogu da se brane. Moja savest je potpuno čista“, kaže on.
Cezar, koji stoji među ostacima pravoslavnog manastira, jednako je prkosan, govoreći da ga čak ni izgledi za poraz neće pokolebati.
„Ostaću ovde dok mi srce kuca. Boriću se da odbranim Ukrajinu. A kada odbranimo Ukrajinu, ja ću osloboditi svoju zemlju“, kaže on.
(Kurir.rs/Nova.rs)