Za četiri dana, dogodila su se četiri pokušaja samoubistva, i to mladih ljudi.
Mladić, koji je izmakao stolicu profesorki u Tehničkoj školi u Trsteniku, prema rečima njegovog oca za vikend je pokušao da izvrši samoubistvo.
Učenica sedmog razreda Osnovne škole "Milan Rakić" u Beogradu pokušala je da skoči kroz prozor nakon što je dobila jedinicu iz matematike. Samo pukom srećom i brzom intervencijom nastavnice izbegnuta je tragedija.
Učenica Gimnazije iz Kraljeva starosti 17 godina, pokušala je da počini samoubistvo u toaletu ove škole. Tragedija je srećom izbegnuta i ona se ne nalazi u životnoj opasnosti. Prema nezvaničnim informacijama, devojka je u školskom toaletu pokušala da sebi preseče vene nadlakltice leve ruke.
Ovim povodm, gosti u "Redakciji" bili su Marija Milenković, psihoterapeut i Mladen Radulović, urednik portala Kurir.rs.
Prvo je Milenković približila razloge koji mogu da adolescentima poljuljaju emocije.
- Sa decom se dešava uvek isto. Oni prolaze kroz razne faze, a oni su ogledalo nas, našeg društva i naše svesti. Adolescente može i te kako da poljulja odnos roditelja i generalno odnosi unutar porodice. Primer življenja daju roditelji u najvećem procentu. Smatram da imamo neadekvatno porodično vaspitanje. Decu maltene ne pripremamo na dešavanja koja se dešavaju u spoljnoj sredini. Ukoliko je dete pokušalo da izvrši samoubistvo zbog ocene, one možemo da pretpostavimo kakvi se sistemi vrednosti gaje unutar porodice. Važno je da ne ubeđujemo ili projektujemo kod svoje dece imperativ uspeha, a to se sve veliča i na društvenim mrežama - započela je psihoterapeutkinja, pa nastavio:
- Detetu bi trebalo da predočimo životim onakvim kakvim on jeste. Priprema za realan život se radi tako što ćemo dopustiti da samostalno rešava neke male probleme, bitno je da od njega ne pravimo narcisoidnu osobu, dakle, da ne podržavamo trend da det e mora po svaku cenu da bude najbolji đak, najlepša osoba, najuspešnije u raznim sportovima, itd. Kad vršimo takav pritisak, dobijemo produkte ove vrste.
Psihoteraput je naveo kao problem preveliko pristikanje roditelja, kao i grešku koju čine kada žele da svoje mene nadomeste kod deteta.
- Takođe, u pojedinim slučajevima, kod deteta može da nastane problem sa afirmacijom sopstvene ličnosti. Mi kao roditelji smo skloni da projektujemo sve ono što mi nismo postigli i da kroz detetovu ličnost to nadomestimo. Imamo emocijalni incest, to je veoma bitna stvar na ovim prostorima, a to su rasparene porodice u kojima imamo jednog roditelja, koji neuspeh u partnerstvima projektuje preko deteta. Tada nastaje patološko vezivanje za dete, odnosno, zatvaranje detetu mogućnost da uspostavi zdrave veze i odnose sa drugim ljudima, kako bi razvio svoje emocije i upoznao sebe - rekao je psihoterapeut.
Radulović je rekao da danas doživljavamo apsurd o situaciji kada je u pitanju nasilje u školi.
- Deci su data nerealna prava, bez ikakvih obaveza. Ja jesam za njih, ali ukoliko dete u školi napravi bilo kakav incident, vi njega iz škole ne možete da izbacite. Ranije dešavalo da, ukoliko učenik napravi incident, on se ispisuje iz škole. Nakon toga, roditelj nema školu u koju može da ga upiše, dete je u velikom problemu kako će da završi najosnovniji stepen zakonskog obrazovanja. Danas imamo aspurd, a to je da se iz škole ispisuju žrtve, čudno je kako nadležni organi to ne mogu da primete, to se ne dešava nekoliko meseci, već 20 godina - rekao je Radulović.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja. Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.
Kurir.rs