Deci koja imaju problem u ponašanju moramo da se posvetimo, a ako to izostane, definitivno problem vršnjačkog nasilja nećemo rešiti.
Ovo poruka sa tribine na kojoj se Igor Jurić obratio prosvetnim radnicima i roditeljima.
Osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu je na poziv Osnovne škole „Kizur Ištvan“ održao juče radionicu u Subotici, a u petak će biti gost u jednoj školi u Smederevu.
- Ispratio sam sve što se tiče predloga mera za sprečavanje vršnjačkog nasilja i mogu reći i da ima dobrih stvari, ali kada govorimo o radu sa decom i merama sve nam se svodi na zabrane i to mi jako smeta. Ne radimo da ih posavetujemo i da se više posvetimo njihovom problemu u ponašanju nego sve svodimo na sankcije i kaznene mere što ne može da da dobar rezultat dugoročno – kaže Igor Jurić.
Poziv škola dobija svakodnevno i kaže da, nažalost, sve o čemu je pričao prethodnih godina sada doživljava ekspanziju.
- Mnogi su slučajevi izašli u javnost i kao društvo postali smo svesni da je ovo sada ozbiljna situacija. Završavamo veliko istraživanje kojim je obuhvaćeno 3.000 đaka u srednjim školama i vezano je za seksualno zlostavljanje na internetu, ali Centar će se od iduće godine u saradnji sa državnim institucijama baviti upravo problemom vršnjačkog nasilja i krećemo sa projektom dnevnog boravka u kom ćemo raditi sa decom sa problemom u ponašanju. Do sada smo isključivo radili sa decom koja su bila žrtve, ali sada smo krenuli od uzroka. Radićemo i sa njihovim porodicama, jer smatramo da samo na taj način u direktnom kontaktu može doći do poboljšanja sada već ozbiljne situacije – poručuje Jurić.
Deca nasilnici su samo deca, ali sa problemom
Ističe da su i deca koja vrše nasilje nad drugom decom isto samo deca i da 90 odsto imaju problem u svojim porodicama i okruženjima.
- Oni vrše nasilje i ispoljavaju na taj način neki svoj problem, ono što doživljavaju u svojim porodicama, a ukoliko im se mi ne posvetimo i ukoliko se mediji na pogrešan način osvrnu na te događaje onda se dešava da ta deca padaju u teške depresije, pokušavaju da izvrše i samoubistvo, najčešće se odaju kriminalnim radnjima i ulaze u maloletničku delikvanciju – kaže Jurić za Blic.
Radionica za roditelje i nastavnike obuhvata i tri filma u kojima su predstavljeni različiti slučajevi vršnjačkog nasilja i ponašanja dece od kojih su, nažalost, pojedina završila smrtnim slučajevima, odnosno samoubistvima.
Nije malobrojan slučaj ni da se o nasilju koje dete trpi sazna tek nakon autodestrukcije i tragičnih ishoda, a kada je internet nasilje u pitanju iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu su uputili roditelje kako da pristupe deci i društvenim mrežama i pozvali su ih da im prijave sumnjive sadržaje, fotografije i sve što smatraju da može da ugrozi bezbednost i sigurnost deteta.
Zahvaljujući Net patroli u kojoj je Centar i saradnji sa stručnjacima iz policije ili Interpola, brzo i lako se otkrivaju onlajn predatori.
Jurić je takođe naveo primer koji potvrđuje da deca i tinejdžeri brzo i lako upadaju u zamke, i onima za koje ne znaju da li su zaiste osobe za koje se predstavljaju poveravaju bitne podatke. Kako je ispričao, u dogovoru sa jednom nastavnicom je igrao onlajn igricu sa njenim maloletnim sinom i predstavio mu se kao vršnjak. Ubrzo je od njega, bez mnogo ubeđivanja, dobio fotografiju kartice računa u banci njegove majke, nastavnice...
- Ako vidite da vaše dete piše nekome PIR to znači da osobu sa kojom se dopisuje obaveštava da je roditelj u sobi. To je skraćenica za "parent in room". Broj 9 je šifra da roditelji gledaju, a 99 da su roditelji izašli, dok je recimo GNOC skraćenica za „get your pants of“... Šifre se vremenom menjaju.
Igor Jurić je objasnio i da deca mogu da deaktiviraju aplikacije za praćenje i da „dok vi mislite da vam je dete bilo samo dva sata na internetu uzalud gajite iluziju da je dete uslovno rećeno pod vašom kontrolom“.
Kurir.rs