Voditeljke dnevnika na Kurir televiziji Bojana Drašković i Marija Vasiljević nisu samo koleginice već i drugarice. Putevi na koje su ih povele iste profesionalne želje susreli su im se na sadašnjem radnom mestu u leto 2020, kada je počela s radom Kurir televizija.
Prvo je na nju došla Bojana, koja je prethodno nakon studija radila na RTS, a potom i Marija, koja je istog dana kada je i diplomirala poslala biografiju na ovu televiziju i sutradan dobila poziv. U međuvremenu je Bojana bila na trudničkom odsustvu, a danas ponovo zajedno pozdravljaju gledaoce uz najsvežije dnevne informacije.
Smatrate li Dnevnik idealnim radnim mestom za sebe?
Bojana: Moj prvi angažman na televiziji bio je pre 11 godina u kvizu "Veliki izazov" na RTS. Sećam se da su tada urednici i lektori govorili da imam dikciju i glas za spikera, ali nisam imala ozbiljnost i zrelost za taj posao. Ipak, komentar je ostao negde u mojoj glavi. Kada je nekoliko godina kasnije usledio poziv za ovu poziciju na Kurir televiziji, bio je to znak. Trenutno se u ovom formatu odlično osećam.
Marija: Dnevnik je u informativnom programu nešto čemu svaki voditelj teži, samim tim je i za mene to bio cilj ka kojem sam išla i ponosna sam što sam sada tu.
Poredite li se nekad sa čuvenim spikerkama Televizije Beograd iz vremena kada je postojao jedan kanal, a TV lica zvezde?
Marija: Danas postoji veliki broj televizija, medijski prostor je prezasićen, samim tim je mnogo teže postati zvezda i istaći se kao tada. Nažalost, danas više do izražaja dođete ukoliko ste skloni skandalima. Ipak, i dalje verujem da kada radite na sebi, kada ste vredni i originalni, ljudi primete vaš kvalitet.
Koliko ovakav ozbiljan posao ide uz vašu ličnost?
Bojana: Zahteva ozbiljnost, ali srećom, samo ispred kamere. Kada se one ugase, ja sam veseljak, uglavnom. Moj suprug kaže da su deca vedra i nasmejana na mene, srećna sam ako je tako.
Marija: Svi koji me poznaju, ali i ne poznaju - kažu da izgledam ozbiljno, što i jeste tačno, ali to bih više povezala sa odgovornošću, nego sa strogoćom. Imam u sebi i šaljivu stranu, a moji prijatelji i porodica su oni s kojima sam upravo takva.
Da možete da kreirate Dnevnik po sopstvenim željama, da li bi se njegov koncept razlikovao od postojećeg?
Marija: Naš dnevnik je osmišljen tako da sadržaj nijednog trenutka ne optereti gledaoce, pre svega dužinom trajanja. Veoma je dinamičan i raznovrstan, a obuhvata sve što je potrebno za informisanje gledalaca. Ponosna sam, pre svega, na naše ljude u redakciji, koji svakodnevnim trudom daju sve od sebe da dnevnik bude besprekoran.
Bojana: Prve Brze vesti emituju se u osam ujutru, a dan završavamo s Večernjim dnevnikom u 21.45. Naši gledaoci na svakih sat vremena dobijaju najnovije, tačne i jasne informacije. Centralni dnevnik u 18.55 sadrži deo sa informacijama iz kulture, koja je moj omiljeni segment. Sat vremena tako sadržajnog programa svakodnevni je izazov za celu redakciju, od urednika, novinara, reportera, preko celog tehničkog tima, i ponosna sam na svakog od nas.
Je li onda prelazak iz zabavnog i edukativnog programa u informativu bio pravi potez za vas?
Bojana: Rekla bih da jeste! Uživala sam radeći emisije edukativnog sadržaja, mnogo toga sam naučila. U svakom formatu uvek imate prostora za napredak, ali sam želela da se oprobam i u informativnom programu.
Po čemu pamtite dolazak na Kurir televiziju?
Marija: Sećam se da sam na razgovor otišla sa ne tako velikim očekivanjima, ali sam se prijatno iznenadila i ljudima koji su me dočekali i prostorom gde je televizija smeštena. Taj prvi pozitivan i opušten utisak me je kupio, a onda sam s vremenom sve više bila uverena da sam na pravom mestu.
Bojana: Po prvom poslu nakon što sam postala mama. Po tome koliko se odjednom prioriteti i obaveze menjaju. Po trčanju u vrtić. Pamtim ga i po učenju, savladavanju različitih tehničkih poteškoća, upoznavanju novih kolega. Bio je to veoma uzbudljiv i stresan period za sve nas, uz sve izazove podizanja jedne televizije, pojavio se koronavirus, koji nam je otežao taj proces. Svakodnevno smo kreirali program koji smo samo mi gledali, ceo taj period bio je jedna velika škola i prilika koja se retko pruža.
Nedostaje li vam intervju kao forma?
Bojana: Neke slučajnosti je teško objasniti. Nakon poslednjeg ispita na Fakultetu za medije i komunikacije, u gradu sam srela profesora koji mi je rekao da se za samo nekoliko sati održava audicija na RTS. Taj slučajni susret bio je znak da ne bih smela da propustim tu audiciju, na kojoj sam i izabrana. Ponosna sam i zahvalna što sam tako mlada imala priliku da razgovaram s velikanima iz najrazličitijih oblasti. Pored čika Ršuma, koji je pristao da izbrisani razgovor snimimo ponovo, razgovarala sam s Minjom Subotom, Vukom Bojovićem, Milovanom Vitezovićem, koga sam pitala da li su se nekada damama udvarali kao u filmu "Lajanje na zvezde", a koji je snimljen po njegovoj knjizi. Priznao je da udvarao recitujući Jesenjina. Pored toga, za potrebe priloga skočila sam s padobranom iz aviona sa 3.000 metara, bila na testiranju u Mensi... Sve su to nezaboravna iskustva koja pruža naš posao.
Vidite li sebe u nekom drugom TV formatu i kom?
Marija: Svako ko se jednom nađe u ovom poslu uvek ima ambicije ka usavršavanju i unapređivanju sebe. Verujem da ću za neku godinu biti spremna da preuzmem na sebe neku autorsku emisiju, političkog ili kulturno-informativnog karaktera. Videćemo.
Služe li vam danas veštine iz odbojke i plesa?
Marija: Ostala mi je jedino dobra organizacija, jer u tom periodu dok sam trenirala oba morala sam sve to da uskladim sa školom. Prestala sam da se bavim svim tim na fakultetu, tako da te veštine sada koristim samo igrajući nekad pred ogledalom, a odbojku ponekad igram rekreativno s društvom.
A vama Bojana iz matematike, folklora i glume?
Bojana: Matematika je bila moj omiljeni predmet, iako sam otišla u potpuno drugačije vode. Čekam da moja deca porastu i krenu u školu da osvežim svoje znanje. Folklor je na najlepši način obeležio moje odrastanje, sada kolo igram na proslavama, ali i dalje negujem prijateljstva iz tog perioda. Folklor i gluma, odnosno javni nastup koji sam iskusila zahvaljujući tim aktivnostima, danas mi mnogo pomaže u poslu.
Koliko je teško uskladiti majčinstvo, uopšte privatan život, i radno vreme novinara?
Bojana: To je nešto što mi najteže pada, ali sam sigurna da svaka majka prolazi kroz tu vrstu unutrašnje borbe. Često se preispitujem ali, kao većina žena, nakon neprospavane noći i napornog dana budem ponosna jer sam uspela i više nego što sam verovala da mogu. Naravno, uz veliku podršku mojih najbližih.
Marija: Nije nemoguće, ali ovaj posao nosi mnogo odricanja. I tek kad uđete u novinarske vode, vidite koliko je to naporan, ali ujedno i prelep posao. Ne kažu bezveze, kad vam jednom uđe u krv, to je to. Onda se tako lakše nosite i sa svim teškoćama.
Otkada se poznajete i da li se družite i mimo posla?
Bojana: Upoznale smo se po dolasku na Kurir televiziju. Od početka smo jedna drugoj podrška i vetar u leđa. Čini mi se da smo se prepoznale. Potičemo iz sličnih porodica, nosimo iste vrednosti kojima su nas roditelji učili. Postale smo prijatelji delima, bez da je to moralo rečima da se potvrdi. S Marijom je lepo i lako raditi, divan je i veliki čovek, a ovom prilikom bih joj zahvalila na razumevanju koje ima za mene i moje obaveze mimo posla. Marija: Bilo je to u periodu početka korone, koji nas je sve zbližio. S Bojanom sam upravo postala i najbliža, pored još nekoliko kolega, s kojima se družim i privatno, i verujem da će to ostati prijateljstva za ceo život. Bojana je žena velikog srca, i koliko je lepa spolja, još lepša iznutra. Bila je za mene uvek tu kad god je bilo potrebno i srećna sam što znam da mogu da se uvek oslonim na nju, kao i ona na mene.
Srećete li se na poslu s obzirom na to da ste uvek u suprotnim smenama?
Bojana: Trenutno se srećemo samo jednom nedeljno, znači - nedovoljno.
Marija: Taj dan zaista provedemo zajedno, uz kafu uspemo da obradimo milion tema i tako nadoknadimo sve one dane kada se ne viđamo.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: