Ne znam tačno šta je to „nacionalna frekvencija“, da li je neograničen „resurs“ ili može da „primi“ ograničen broj emitera (isponabijam ih sve na qwrz). Ali ako na nacionalnoj frekvenciji ima dovoljno e-mesta, ne vidim nijedan razlog da se frekvencija ne dodeli svakom televizoru koji ima dovoljno para da plati tu privilegiju, uključujući i Rosiju sevodnja (Russia Today pišem na ruskom, čisto da učinim Milinčićkama i njihovim divnim stvorenjima).
Možda ste primetili da kao jedan od frekvencijskih uslova nisam naveo relevantnu „programsku šemu“. Nisam to učinio zato što su programske šeme srpskih televizora sestre bliznakinje političkih programa srpskih političkih stranaka, dakle qwrz od ovce.
Strogo kontrolisani medijski prostor kontrolorima u početku donosi neke „benefite“, ali im se - u istorijskim razmerama vrlo brzo - olupa o glavu. Tako su - ko recimo juče - na televizorima SR Srbije drug i Posle Tita Tito i SKJ bili „najveći sin svih naših naroda i narodnosti“ i „vodeća društvena snaga“ da bi - ko recimo sutra - postali „austrougarsko kopile“ i „komunistička bagra“.
Da je moja neznatnost suvereni arbitar medijske elegancije, ne samo da nijednom od srpskih televizora ne bi dodelila nacionalnu frekvenciju nego bi svima odreda „počupala kablove“ (i to se vaktile radilo). Budući da, nažalost, boljih televizora nema, a da show must go on, onda je najmanja šteta i najveća (ne mnogo velika) korist pustiti ih sve on the nacionalni air.
Neka se javi u redakciju da preuzme nagradu Svetislav Basara u iznosu od jednog sendviča i 1.000 RSD, moron koji misli da bi u Babušnici, Prćilovcima i Pičkovcu porasla gledanost televizora N1 i Nova ukoliko bi dobili nacionalnu frekvenciju. Ista nagrada sleduje i onom koji misli da bi nacionalno frekventna RT povećala procenat putinofila. RT nije u Srbiji zato da bi povećavala putinofiliju - taj posao mnogo bolje obavljaju Novosti - nego da bi Milinčićke i njihovo povereništvo primali plate i da bi - ako bog da - jednoga dana bili postavljeni za gubernatore i sovnarkome.
Pisac hoće da kaže da je domet N1 i TV Nove limitiran, dočim je vladajućim, nacionalnofrekventnim televizorima i žutarama samo nebo granica. Ne znam više ni sam koliko su me puta uglednici iz Euromahale i Krugova Dvojke zaustavljali na ulici i pitali: „Jesi li gledao Vučiča na Pinku“ ili „Jesi li čitao šta je pisalo u Informeru“, na šta sam ja, cinik kakvog me bog stvorio, odgovarao „ne,“ gledao sam to isto na N1 i čitao preneto u Danasu, iako - osim u izuzetnim prilikama - ni tamo nisam ni gledao ni čitao.
Ne znam takođe koliko sam se puta zapitao za koji će krasni qwrz euromahalčanima i krugodvojkašima slobodni mediji kad gledaju i čitaju neslobodne, a ako i gledaju i čitaju slobodne, onda gledaju i čitaju isto što gledaju i čitaju u neslobodnim.
Dok je Famozno izlazilo u Danasu, povremeno sam gornjim adresama postavljao neprijatno pitanje: zaslužuje li Srbija (tada nezavisni) Danas ako nema 100.000 slobodnih ljudi spremnih da izdvoje 50 RSD za primerak. Jedva da ih je bilo 5.000.