Premijerka Ana Brnabić kaže da na obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava želi da iskoristi da apeluje na partnere u međunarodnoj zajednici da ne okreću glavu od kršenja elementarnih ljudskih prava na KiM i činjenice da su srpskom narodu ona uskraćena.
Ana Brnabić ih je pozvala i da u situaciji kada su, kako je rekla, privremene institucije u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, napravile od KiM poslednji geto na evropskom kontinentu – za Srbe i druge nealbance delanjem pokažu da se bore za zaštitu prava i sloboda svih.
"Pitanje ljudskih prava uvek je aktuelno i važno kao i borba za ljudska prava, borba koja nikada ne prestaje, čak ni u onim zemljama koje su dostigle najviši nivo njihovog poštovanja", rekla je Brnabićeva u Domu Narodne skupštine na skupu na kojem su o ljudskim pravima, postignutim rezultatima i onome šta još treba uraditi govorili predsednik parlamenta Vladimir Orlić, resorni ministar Tomislav Žigmanov, čelnici UN i Misije OEBS-u Srbiji Fransoa Žakob i Jan Bratu, prenosi RTS pisanje Tanjuga.
Tim povodom Brnabićeva je naglasila da obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava ne bi bilo potpuno bez osvrtanja na situaciju na KiM.
"Moje obraćanje danas ne bi bilo potpuno iskreno, da se na dan kada slavimo ljudska prava i pričamo o njihovom stalnom i kontinuiranom unapređenju i jednakim šansama za sve, ne osvrnem i na situaciju na KiM", rekla je Brnabić.
Ponovo je upozorila na činjenicu da smo u 21. veku, na teritoriji KiM, u srcu Evrope, suočeni sa elementarnim kršenjem ljudskih prava, da su našem narodu na Kosovu i Metohiji, posebno tokom 2022. godine, uskraćena i ugrožena, osnovna ljudska prava - pravo glasa, učešća na izborima, pravo na to da vas zastupaju demokratski izabrani predstavnici, konačno - pravo na dostojanstven, bezbedan i siguran život.
Premijerka je naglasila je da se Srbi na KiM svakodnevno suočavaju sa kršenjem i uskraćivanjem osnovnih prava, ograničavanjem slobode kretanja; da žive pod stalnim pretnjama i suočeni sa provokacijama na dnevnom nivou.
"Predstavnici Privremenih institucija u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, napravili su od KiM poslednji geto na evropskom kontinentu - za Srbe i druge nealbance. I zato mi je danas važno da sa ovog mesta apelujem, još jednom, na sve naše partnere u međunarodnoj zajednici da ne okreću glavu od činjenica, da vide ono što se jasno i očigledno vidi, i da delanjem pokažu da se bore za zaštitu prava i sloboda svih", naglasila je Brnabićeva.
"Ljudska prva nisu garantovani standard, zato je borba stalna"
Brnabić je posetila da stalno i svuda, o ljudskim pravima treba razmišljati, stalno se preispitivati, uvek ih braniti, i o toj oblasti stalno pričati.
Izrazila je žaljenje što svedočimo tome da, jednom osvojena, ljudska prava ne predstavljaju garantovani standard i naglasila da je upravo zato borba stalna i kontinuirana.
Podsetila da je Srbija kao članica UN, duboko posvećena ispunjenju svih obaveza prema ratifikovanim konvencijama, a princip "Da niko ne bude izostavljen" je jedno od osnovnih načela svih naših politika.
"Srbija je prva država članica UN koja je razvila Instrument za primenu principa 'Da niko ne bude izostavljen' u svim zakonskim i strateškim dokumentima", rekla je i podsetila da se u decembru navršava osam godina rada vladinog Saveta za praćenje primene preporuka UN-a za ljudska prava.
Navela je da želja Vlade Srbije da taj savet dalje raste i da se unapređuje i proširuje.
Želimo, da pozovemo predstavnike PKS da se uključe u rad Saveta kako bismo zajedno radili na unapređenju ljudskih prava u radnom i poslovnom okruženju", rekla je ona.
"Dva zadatka do kompletiranja sistema zaštite ljudskih prava"
Brnabić je navela i da su pred Srbijom dva preostala zadatka na putu zaokruživanja sistema međunarodne zaštite ljudskih prava i da je cilj da se ona ispune u 2023.
Ta dva zadatka su ratifikacija Trećeg opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta i ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Brnabić je skup iskoristila da zahvali ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordani Čomić koja je učinila ogromne pomake kada je reč o unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava, i jačanju i promovisanju kulture dijaloga u našem društvu.
"Usvojili smo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i unapredili Zakon o zabrani diskriminacije, oba usaglašena sa pravom EU i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.
Usvojili smo i Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije; Strategiju za rodnu ravnopravnost; Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva; i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji", dodala je premijerka.
Podsetila je i na vreme pandemije kada su se svi u državnom aparatu trudili da naprave balans između zaštite javnog zdravlja i zaštite svakog pojedinca, sa jedne strane, i očuvanja osnovnih ljudskih prava i što manje ograničavanje individualnih sloboda.
"Verujem, nažalost, da će presedani koje su vlade širom sveta pravile tokom pandemije, ostati nešto što ćemo sa pažnjom morati da pratimo, i o tome razgovaramo, kako se takva i slična ograničenja ne bi zloupotrebljavala u budućnosti, već kako bi se striktno kontrolisala i definisala, i to upravo u okviru foruma kakve su UN".
Naglasila da Vlada Srbije ostaje posvećena stvaranju inkluzivnog društva, društva koje poštuje različitosti, i poštuje sve manjinske grupe i zajednice, i osnovna prava svakog čoveka.
"To su vrednosti i principi koje svi mi moramo da čuvamo. Hajde da pokažemo zajedno da su nam svima, za sve, humanost i uvažavanje dostojanstva i prava svakog ljudskog bića vrednosti koje ćemo braniti i čuvati po svaku cenu', zaključila je premijerka.
(Kurir.rs/RTS)