Dvanaestogodišnjeg Davida, njegovu sestru od tetke Radu (22) i njenu ćerku Viktoriju od pet meseci čuvaju baba Mensura D. i deda Dragiša V. Ova porodica iz Valjeva živi u veoma teškim uslovima, a zima dolazi. Ogreva nemaju, hrane nemaju, ni dohrane za bebu, ali ni krevet dostojan čoveka!
Brigu o unuku, unuci i praunuci preuzela je na sebe baba Mensura. Kaže da ne žali, voli ih više nego išta na svetu! Davidova majka se preudala, a otac, Mensurin sin, završio je pre nekoliko godina u zatvoru. Mensurina ćerka, a Radina majka, takođe se preudala...
- Davida je čuvao otac dok nije otišao u zatvor, onda sam ja preuzela brigu o njemu. Beba Viktorija je ćerka moje unuke. Moja ćerka je htela da vodi moju unuku kad se preudala, ali ja nisam dala, jer je ona mnogo siromašna, bolje da ja brinem o njima. Suprug i ja smo bolesni, ja sam astmatičar, visok pritisak, a muž je šećeraš, on jedva priča - počinje priču o teškim uslovima baka.
Mensura kaže da je do pre dve godine radila, ali da više nije mogla zbog narušenog zdravlja. Ova porodica živi od socijalne pomoći od 13.000 dinara i od pomoći od 8.000, koju njena unuka dobija. Dakle, petoro njih se snalazi sa 21.000 mesečno!
- Živimo u teškim uslovima, nemamo ni za hranu, ni za ogrev, jedna žena mi je skoro dala jedno pola kubika drva, jedna mi je donela i neku staru grejalicu. Potrebni su nam odeća, hrana, dohrana za bebu (Bebilac 2), pelene (četvorka). Imam i dug za vodu od 100.000 dinara. Nemam da platim! Nemamo ni sto, ni stolice, a krevet, u kom spavamo David, unuka i ja, samo što se ne raspadne. Muž moj spava u fotelji! - jada nam se Mensura i uzdiše:
- Teško je. Borim se kako znam i umem. Jave se nekad ljudi pa pomognu, donesu šta treba. Valjda će i sad neko human da se javi da nam pomogne.
Porodica je nedavno dobila dva stara kauča, jedan sto i jednu garnituru, neophodni su im ormari i drva, a potrebno je promeniti vrata i prozore.
Mina Branković