BEOGRAD/BOGUTOVAC - Kao 18-godišnja devojka Zora Borisavljević iz Bogutovca, sela ušuškanog po obroncima masivne i vrletne planine Troglav, na dvadesetak kilometara od Kraljeva, krenula je 1970. godine u Švajcarsku u potrazi za poslom i boljim životom.
Bez obzira na poneku gorku uspomenu, mlada Bogutovčanka uvek se rado sećala rodnog sela, tamošnje banje, prijatelja i bivših komšija i redovno ih obilazila, maštajući o povratku. Nakon odlaska u penziju, novac zarađen u švajcarskom gradu Sionu uložila je u svoj kraj, piše Agromedia.
Zori u Švajcarskoj nije bilo nimalo lako, naročito u početku po dolasku iz Bogutovca. Bez znanja jezika, bez poznanika i podrške...
Posao koji je radila u tamošnjoj bolnici nije bio nimalo lak. Skoro tri decenije radila je u noćnoj smeni, 15 godina u hitnoj službi i 12 u sionskom kliničkom centru za rehabilitaciju.
Sve joj se dobrim vratilo, kako u statusu tako i u novčanim primanjima, što je, uostalom, i bio njen prevashodni razlog odlaska u stranu zemlju. Bila je poštovana i od pacijenata i od medicinskog osoblja.
Rođenje sina Borisa bila je kruna svih Zorinih lepih trenutaka doživljenih u tuđem svetu. Veliki rad, posvećenost poslu, odgovonost, ali i poverenje koje je brzo sticala kod poslodavaca bili su na pravi način i nagrađivani. Za svaki zarađeni franak, kako danas priča, imala je jasan plan.
„Znala sam da ću se jednog dana vratiti u moj Bogutovac, u Bogutovačku Banju, gde su živeli i radili moji roditelji, mada su me mnogi odvraćali od te namere. Naravno,posao u Švajcarskoj mi je omogućio da zaradim za spokojan život u poznijim godinama, ali i da proputujem i vidim svet, upoznam različite kulture i način života ljudi širom sveta. Bila sam u Maroku, Tunisu, Keniji, Španiji, Italiji, Švedskoj i mnogim drugim zemljama. Zadovoljna sam i srećna sin je ostao u Švajcarskoj sa svojim planovima i željama, tamo je i rođen i ima drugačije poglede na život što poštujem, a ja sam davno odlučila da svoju životnu misiju nastavim u starom kraju“, kazuje gospođa Borisavljević za Agromediu.
Pre deset godina vratila se u rodni kraj i sagradila modernu vilu sa desetak apartmana, za sve one koji odmor traže na selu, borovim šumama, proplancima, bistrim rekama i zdravoj domaćoj hrani, što bogutovački kraj obilato pruža. Kroz nju su prošli gosti iz Holandije, Austrije, Poljske, Rusije, Amerike, Indije i mnogih drugih država sa svih kontinenata.
Oživljavanje seoskog turizma bila je Zorina najveća želja zbog čega Zoru iz milošte i poštovanja, i banjski gosti i meštani, zovu bogutovačka ministarka.
Kurir.rs/Agromedia/Milanko Danilović