Prošlo je godinu dana kako je bivši gradonačelnik Hamburga i ministar finansija Olaf Šolc došao na čelo vlade, i to nakon formiranja trojnog saveza između njegovog SPD, Zelenih i liberala FDP. To je prvi put od 1990. i ujedinjenja Nemačke da vladajuću koaliciju čine tri stranke.
U prvih godinu dana mandata Šolc je bio prinuđen da neprestano posreduje, da se drži na odstojanju, a povremeno čak i da se pozabavi sa strukturno nestabilnim političkim eksperimentom.
Olaf Šolc je kancelar u veoma teškim okolnostima. Rat u Ukrajini je zauvek promenio Evropu i svet. Ova vanredna situacija primorala je koalicione partnere da preduzmu mere koje su za svaku od njih donedavno bile nezamislive. Sve tri stranke morale su da pređu sopstvene crvene linije. SPD, partija levog centra, bila je prinuđena da prizna da je propala njena višegodišnja politika pomirenja sa Rusijom; Zeleni, ekološka partija, s teškom mukom složila se s ponovnim pokretanjem elektrana na ugalj i proširenjem nuklearne energije kao alternative ruskom gasu; a liberalno orijentisan FDP nevoljno je pristao na preuzimanje rekordnih dugova za finansiranje vojske i na pružanje energetskih subvencija građanima i kompanijama. Oprezni SPD i miroljubivi Zeleni su, takođe, morali da prevaziđu razlike povodom snabdevanja Ukrajine oružjem uprkos dugo negovanoj politici neisporučivanja oružja kriznim zonama.
Činjenica je da je razbijen razvojni model koji je Nemačka sebično čuvala poslednjih dvadeset godina. On se zasnivao na uvozu jeftinih energenata iz Rusije, ogromnom izvozu proizvoda u Kinu i rastu ekonomije, te odbrani i bezbednosti koje jamče SAD i njeni saveznici.
Olaf Šolc je imao hrabrosti da to prizna i zatraži radikalnu korekciju kursa. Ruska invazija na Ukrajinu naterala je Šolca da izmeni nemačke posleratne aksiome i zacrta nove ekonomske, odbrambene i geopolitičke pravce za zemlju, čije su karakteristike stabilnost i predvidljivost.
Prioritet više nije koalicioni ugovor baziran na modernizaciji Nemačke i zelenoj ekonomiji, već strategija izbora koji će odvesti zemlju u drugom pravcu, kroz ponovno naoružavanje i preuzimanje odgovornosti, okončavanje energetske zavisnosti od Moskve, kao i novu imigracionu politiku, koja otvara tržište rada za građane koji nisu iz EU. To jeste pravi izbor i Šolc ima snažne argumente da preuzme zasluge za to uprkos svojoj lošoj komunikaciji sa javnošću.
Pored nesuglasica kod kuće, bilo je i neslaganja i razmimoilaženja sa partnerima u inostranstvu. Saveznici u EU bili su uznemireni što je Šolc najavio veliki energetski paket pomoći od 200 milijardi evra za stanovnike Nemačke, bez prethodnog konsultovanja sa njima.
Istraživanja javnog mnjenja za prvih 12 meseci mandata pokazuju da Šolc i „koalicija semafor“ gube poverenje. Skoro dve trećine Nemaca negativno ocenjuje učinak kancelara, naspram samo 36% zadovoljnih.
Ovo je najturbulentnija i najizazovnija godina sa kojom se nemačka vlada susrela još od 1945. Kancelar Olaf Šolc se grčevito bori da ostavi trag kako na domaćoj, tako i na globalnoj sceni.