Besplatno davanje stanova na korišćenje mladim lekarima opšte prakse i njihovim porodicama kako bi ih privukli da rade u seoskim ambulantama značajna je stvar koju treba da urade lokalne samouprave kako bismo oživeli seoske ambulante i pomogli tom stanovništvu. Država mnogo radi, ali i lokalne samouprave treba da daju svoj doprinos da oživimo zdravstvene stanice u mesnim zajednicama. Čak više od 50 odsto njih ne radi zbog nedostatka kadrova, kaže u intervjuu za Kurir dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, koji je reizabran na tu funkciju i u mandatu ministarke prof. dr Danice Grujičić.
Imate li već neki dogovor?
- Predsednik opštine Mali Zvornik obećao je da će ta lokalna samouprava plaćati stanarinu lekarima koji dođu da rade u mesnoj zajednici. O tome smo se upravo dogovorili, jer ova opština ima šest zdravstvenih stanica koje su odlično opremljene, ali nedostaje im kadar - lekari opšte prakse koji će odmah dobiti posao na neodređeno vreme. Važno nam je povećanje fizičke, geografske i efektivne dostupnosti zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama, svi građani imaju jednako pravo na zdravstvenu zaštitu. Obilazimo zdravstvene ustanove širom Srbije jer želimo da na licu mesta sagledamo problematiku, ali i da razgovaramo sa građanima i čujemo dobronamerne kritike kako bismo uspešnije rešavali probleme. Pacijenti moraju biti u središtu zdravstvenog sistema i na prvom mestu.
Ali ti pacijenti su na dugačkim listama čekanja, neke operacije zakazane su čak za 2031?
- Pravimo ozbiljnu analizu lista čekanja, moramo rešiti taj problem i ako smo svesni da nije lako. Razmatramo nekoliko modela i siguran sam da ćemo uspeti jer te liste direktno utiču na ukupno javno zdravlje stanovništva, koje želimo non-stop da poboljšavamo.
Planirate da merite i ko koliko radi? Kolika je mera ispunjavanja norme, recimo, za hirurga?
- Za norme za određene specijalnosti iskoristićemo znanje i iskustvo ljudi i institucija specijalizovanih za te poslove i tačno odrediti koliko jedan specijalista i lekar opšte prakse treba da pregleda pacijenata. Korona nam je pomogla da tačno vidimo nedostatak pojedinih specijalista u našem sistemu, što ćemo iskoristiti prilikom planiranja i dodela novih specijalizacija. Ali najpre moramo da sagledamo i starosnu strukturu zaposlenih u zdravstvu. Posebnu energiju uložićemo na jačanje kadrovske strukture, jer je kvalitetan kadar najvažnija karika dobrog i uspešnog zdravstvenog sistema. Želimo da zdravstvenim radnicima omogućimo da žive, rade, usavršavaju se u svojoj zemlji.
Po kojim kriterijumima ćete nagrađivati one koji dobro rade?
- Reforma zdravstvenog sistema u pojedinim oblastima je neizbežna i uslov za njegovo bolje funkcionisanje. Važno je promeniti uniformno nagrađivanje, moramo izdvojiti one koji mnogo rade i nagraditi ih koristeći kapitacionu formulu i tzv. di-ar-dži (DRG). Slikovito rečeno, to je sistem u kom će se, recimo, rad hirurg vrednovati po vrsti i težini operacije. Ne može isto dobijati hirurg koji je u mesecu izveo 20 operacija slepog creva i onaj koji je izveo 20 teških operacija karcinoma. To će važiti i za lekare opšte prakse.
Njih ćete da vrednujete po broju pacijenata koje prime?
- Nije reč samo o broju pacijenata. Nije isto ako kod lekara opšte prakse dođe pacijent s ekcemom, što je očigledno, i ako lekar pacijentu otkrije, recimo, srčanu manu ili mu ukaže hitnu pomoć ako ima anafilaktički šok, astmatični napad. Ali preduslov za sve to je da bukvalno do svake ambulante dođe optički kabl i uspostavimo digitalizaciju kako bismo imali uvid u to ko šta i kako radi.
Ali osnovna plata lekara opšte prakse bez koeficijenta je 96.000 dinara. Vozači autobusa uskoro će imati više. Nije li tu suština problema? I hoće li, konačno, biti povećanja?
- Pokušaćemo sa državnim rukovodstvom i Vladom Srbije da omogućimo povećanje plata zdravstvenim radnicima kako bi mogli normalno da žive i ispunjavaju svoje profesionalne zadatke iako smo svesni ekonomske krize.
Kurir.rs/J. S. Spasić