Pored već ustaljenih kanala za pranje novca kroz igre na sreću, gradjevinarstvo, kriptovalute-i nevladine organizacije su sve više predmet istraga, saopšteno je na skupu za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u Srbiji.
Na ovu temu govorio je u jutarnjem programu Kurir televizije Željko Radovanović – v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije.
Na pitanje voditeljke da prokomentariše navode da se u Srbiji godišnje obrne između milijardu i milijardu i po evra nelegalnog novca Radovanović je odgovorio:
- Nezahvalno je o tome govoriti na taj način. Neke procene ukazuju da se cifra opranog novca na globalnom nivou kreće na oko 2,5 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda. Sve te procene su, međutim, proizvoljne i metodološki neutemeljene.
- Svako ko se ozbiljno bavi ovom probematikom ne prilazi im na taj način. Postoje dokumenta koja je vlada Srbije usvojila 2017. i ta dokumenta sadrže jedan deo koji nije dostupan za javnost i upravo tu se navodi brojka opranog novca u Srbiji koja je daleko manja od pomenute, ali je svakako značajna.
Radovanović ističe da postoji bezbroj načina i kanala za pranje novca.
- Samo je nebo granica. Onoliko koliko je jaka najslabija karika nekog sistema toliko je i sistem jak. Ukoliko postoji neka slaba tačka našeg sistema, ona će biti iskorišćena. Značajna je saradnja svih aktera posebno privatno i javno partnerstvo - rekao je Radenković i naveo mere za prevecniju nelegalnih novčanih tokova:
- Postoje mere za predupređivanje pranje novca. Recimo, vi ne možete za gotov novac da kupite automobil ukoliko je njegova cena veća od 10.000 evra, nego morate da idete u banku i uplatite novac na tekući račun. Mi tako možemo identifikovati tokove novca. Kada hoćete da uplatite neka novčana stedstva nadležni organi su dužni da vas pitaju o poreklu imovina.
On je potvrdio navode o sve većoj umešanosti nevladinih organizacija u pranje novca.
- Nevladine organizacije su zbog nekih svojih karakteristika pogodne i prepoznate kao ranjive sa aspekta finansiranja terorizma. Uspostavljeni su neki mehanizmi da se vladine organizacije u tom smislu kontrolišu, a da se taj sektor koji je važan u svakoj državi ne ugrozi. Ono što jeste specifičnost Srbije i što je tačno jeste da su u polovinu slučajeva, kada se radilo o istragama vezanim za pranje novca, bile uključene nevladine organizacije - kaže Radovanović.
Kurir.rs