Jedna žena podelila je svoju ispovest o zajedničkom životu sa svojim partnerom i kako joj je to potpuno promenilo život.
- Stalno sam slušala od drugarica koje su u vezama dve vrste priča. Parovi koji krenu da žive zajedno, a nemaju dece, niti planiraju venčanje – uvek raskinu, I, parovi koji su više godina u vezama, a nemaju decu, u nekom trenutku raskinu i venčaju se sa prvom osobom na koju nalete. Iskreno, nisam verovala pretereno u ove priče, a onda sam počela da živim sa dečkom - započela je ona svoju priču i dodala:
- U trenutku kada smo počeli da živimo zajedno bila sam na poslednjoj godini fakulteta, a on je radio. Preselili smo se u njegov stan i prvih mesec dana nam je bilo savršeno. Zvali smo društvo kod nas, ja sam spremala klopu, gledali smo filmove… Malo smo se učaurili, nismo izlazili preterano iz stana, ali nam je bilo lepo.
Uskoro je međutim, prema njenim rečima, sve počelo da se menja.
- Nakon tih par nedelja, on se vratio u fazu života koji je vodio pre zajedničkog – posle posla je odlazio na ručak kod svojih, nekada je mene vodio, nekada sam bila na faksu, pa sam sama spremala hranu kada bih se vratila. Uveče je izlazio sa drugararima na kafe, obilazio svoje, manje je provodio vremena u stanu, a i sa mnom - opisala je i nastavilja:
- A ja? Pa, bila sam sama kod kuće. Nekada bih pozvala drugarice, nekada učila, ali sve to zato što nisam znala šta da radim dok je on bio napolju. A, onda sam odlučila da se i ja vratim životu pre zajedničkog i počela sam uveče da izlazim sa drugaricama. Dok smo živeli odvojeno, to mu nijednog trenutka nije smetalo, ali sada je odjednom počelo. Pisao bi mi konstantno dok sam u izlasku, insistirao je da me uvek on vrati kući… Postao je izuzetno naporan.
Onda je počeo da zove rođenu sestru, sa kojom inače nikada nije bio u kontaktu, da dođe kod nas i to isključivo kada krenem da se spremam za grad kako ne bih otišla, već sedela sa njom kod kuće, dok je on nastavljao da izlazi na kafe sa drugarima. Svađe su bile sve češće, a ja sam se vremenom pretvorila u pravu domaćicu, nesvesno naravno. Iskreno, malo sam se ugojila, i nekako prestala da se sređujem za njega kao pre.
Promenio se i njihov intiman život.
- Ni seks nismo imali tako često kao pre, sve više smo izgledali kao cimeri, nego kao par. Jednog dana sam sedela sa drugaricom na kafi, kada mi je po stoti put rekla kako je još jedna njena drugarica raskinula sa dečkom nakon pola godina zajedničkog života. Tada sam se zapitala da li ću i ja tako završiti, i čudno je što me u tom trenutku ništa nije preseklo u stomaku, niti sam osetila knedlu u grlu kao što je bio slučaj sa prethodnim pričama o raskidima.
Zapitala sam se da li ja njega uopšte još uvek volim, da li mi je stalo do naše veze ili je sve samo navika. U tom trenutku smo živeli skoro godinu dana zajedno. Kada sam došla kući, uzela sam osnovne stvari iz stana i vratila se kod mojih. Naravno, očekivala sam da će me zvati, ali nije. Samo me je pitao da li ću doći na večeru, a kada sam mu rekla da ću prespavati kod svojih napisao je „ok“. Ostala sam tri dana u porodičnoj kući, a onda sam otišla po stvari. Rekao je kako je znao da ću se vratiti, ali da nam više ne ide i da je najbolje da raskinemo. Rakinuli smo, a ja sam počela da verujem u ove priče s početka. Definitivno ne znaš kakvu vezu imaš dok je ne zaključaš u četiri zida zajedničkog doma - zaključila je ona za "Zadovoljnu.rs".
(Kurir.rs/Zadovoljna)
Bonus video: