Nikita Čibrin kaže da se još uvek seća kako su njegove kolege ruski vojnici pobegli nakon što su navodno silovali dve Ukrajinke severozapadno od Kijeva u martu.
"Video sam ih kako trče, a onda sam saznao da su silovatelji, silovali su majku i ćerku", rekao je Čibrin.
Njihovi zapovednici su, prema rečima Čibrina, slegnuli ramenima kada su saznali za silovanja. Navodni silovatelji su pretučeni, ali kako je rekao Čibrin, nikada nisu u potpunosti kažnjeni za svoje zločine.
"Nikada nisu bili u zatvoru, samo su otpušteni. Samo tako: "Idite!" Jednostavno su otpušteni iz rata. To je to", rekao je Čibrin za CNN.
Čibrin je bivši vojnik iz ruskog grada Jakutska koji kaže da je služio u 64. zasebnoj gardijskoj motorno streljačkoj brigadi, ozloglašenoj ruskoj vojnoj jedinici optuženoj za ratne zločine u Buči, Borodjanki i drugim gradovima i selima severno od Kijeva.
Dezertirao je iz ruske vojske u septembru i pobegao u Evropu preko Belorusije i Kazahstana.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane je u aprilu vojnike iz Čibrinove brigade označilo ratnim zločincima nakon što su posle povlačenja ruskih snaga iz Kijevske regije otkrivene masovne grobnice s ubijenim civilima i mrtva tela koja su ležala na ulicama.
Nikitina vojna dokumenta, u koja je uvid imao CNN, pokazuju da je njegov komandant bio Azatbek Omurbekov, oficir zadužen za 64. zasebnu gardijsku motorno streljačku brigadu. Omurbekov, poznat kao "Mesar iz Buče" nalazi se pod sankcijama EU i Ujedinjenog Kraljevstva. SAD su sankcionisale celu brigadu.
Kremlj je negirao svaku umešanost u masovna ubistva, tvrdeći da su fotografije mrtvih civila lažne.
U potezu koji je izazvao bes širom sveta, ruski predsednik Vladimir Putin dodelio je jedinici počasno vojno zvanje i pohvalio je za "herojstvo" i "smele akcije".
Čibrin je rekao da nije video ništa od toga navodnog herojstva, ali da je video mnoge zločine.
Govoreći za CNN iz evropske zemlje u kojoj je zatražio azil, opisao je neke od zločina za koje kaže da im je prisustvovao i za koje je čuo, i rekao je da bi bio spreman da svedoči protiv svoje jedinice na međunarodnom krivičnom sudu.
Tvrdi da sam nije počinio nikakav zločin.
"Nisam video ubista ali sam video silovatelje kako beže, kako ih jure (viši članovi zajednice) jer su počinili silovanje", rekao je on.
On je rekao da je jedinica imala "direktno naređenje da ubije" svakog ko deli informacije o njenim pozicijama, bilo vojnim ili civilnim.
"Ako je neko imao telefon - smeli smo da ga upucamo", rekao je on. Tvrdi da nema sumnje da su neki ljudi u 64. zasebnoj gardijskoj motorno streljačkoj brigadi bili sposobni da ubiju nenaoružane civile.
"Ima manijaka koji uživaju u ubijanju čoveka. Takvi manijaci su se tamo pojavili", rekao je.
Čibrin je opisao i raširenu pljačku, sa ruskim vojnicima koji su uzimali kompjutere, nakit i sve što su želeli.
"To uopšte nisu krili. Mnogi iz moje jedinice uzeli su automobile, vozila, civilne automobile i prodali ih u Belorusiji kada smo napustili Lipovku i Andrejevku krajem marta. Mentalitet je - ako nešto ukradeš, dobar si. Ako te niko ne uhvati, dobro! Ako vidiš nešto što je skupo i ukradeš to i ne budeš uhvaćen, dobar si", rekao je on.
Što se tiče zapovednika jedinice, on kaže da su bili svesni navodnih silovanja, ubistava i pljačke, ali nisu bili zainteresovani za traženje pravde.
"Reagovali su kao: "Svejedno, desilo se, pa šta". Zapravo nije bilo reakcije, nije bilo discipline", rekao je on.
CNN je pitao ruskom ministarstvo odbrane za komentar, ali nije dobio nikakav odgovor.
Čibrin ne sumnja da će Rusija na kraju izgubiti rat protiv Ukrajine, ali ne dok se ne izgubi još puno života.
"Jer Rusija neće stati dok se ne prolije velika krv, dok svi ne umru. Vojnici su za njih topovsko meso. Ne poštuju ih", rekao je.
Nakon što je iz prve ruke video borbe, rekao je da oprema koju ruski vojnici imaju nije dorasla oružju kojem Ukrajina ima pristup. Kaže da dok Ukrajina dobija neka od najnaprednijih dostupnih oružja od svojih zapadnih saveznika, ruska vojska se oslanja na opremu iz sovjetske ere korišćenu tokom rata u Avganistanu 1980-ih.
"Naravno da će Rusija izgubiti. Jer ceo svet podržava Ukrajinu. Glupo je misliti da će Rusi pobediti", rekao je on.
"Mislili su da će okupirati Kijev za tri dana. Koji je sada dan rata? 260? Mislili su da će doći u Ukrajinu i dočekati ih cvećem. Ali rečeno im je da odj**u i gađani su Molotovljevim koktelima", rekao je on.
"Lagali su nas"
Ljudi u njegovoj jedinici takođe su bili izuzetno loše pripremljeni za borbu, prema Čibrinu. Rekao je da se obuka koju je njegova jedinica prošla sastojala od zapovednika koji su im dali oružje, metu i 5.000 metaka.
"Niko ništa nije radio. Nije bilo stvarnog treninga. Radio sam s kompjuterom, u kancelariji...", rekao je.
Nedostatak treninga postao je vidljiv kada su stigli u Ukrajinu. Isti ljudi koji su se hvalili da su "kao Rambo" pre nego što su raspoređeni, vratili su se slomljeni, rekao je.
"Oni koji su govorili da će lako pucati na Ukrajince, kad su se vratili s prve linije nisu mogli ni da razgovaraju sa mnom. Videli su rat, videli su poraz, videli su kako njihovi saborci ubijaju, videli su leševe. Shvatili su - ali nisu mogli da pobegnu", rekao je on.
Rekao je da su mnogi ljudi bili loše obučeni i da većina nije imala pojma kuda idu.
"Bila je to velika laž. Bila je to vojna obuka s beloruskom vojskom. I lagali su nas. 24. februara samo su rekli da će svi ići u rat", rekao je Čibrin, dodajući da je u početku odbio da ide.
"Prvo što sam rekao bilo je: "Komandante, je*i se, ne želim da idem u rat", a on je rekao: "Hej ti, imaćeš velikih problema, ići ćeš u zatvor i tvoja porodica će imati velikih problema" ... i napao me i strpao u specijalno vozilo i zatvorio vrata. I nisam mogao da otvorim vrata iznutra. Tako sam otišao u Ukrajinu", rekao je on.
Čibrin je proveo mesece u Ukrajini. Kada se 64. zasebna gardijska motorno streljačka brigada krajem marta povukla iz područja severozapadno od Kijeva, nakon tamošnje neuspele ofanzive, on se sa svojom jedinicom vratio u Belorusiju. Rekao je da je zadobio povredu leđa i otišao je u vojnu bolnicu u Rusiji, ali je bio prisiljen da se vrati u Ukrajinu u maju. Ovaj put je poslat u Harkosvku regiju u istočnoj Ukrajini, a zatim u šume oko Izjuma.
Tada je konačno dobio priliku za bekstvo, kaže. Primetio je da zapovednici drugih jedinica kamionom napuštaju područje prema Rusiji i uskočio.
"Uskočio sam u kamion i video, vau, druge momke, takođe napuštaju Ukrajinu. Rekli su da ne žele da ratuju, platili smo zapovedniku novac da vozi. I čekam i čekam, a onda smo stigli blizu ruske granice i auto se zaustavio, svi smo iskočili iz auta. Otišao sam do granice i rekao da mi treba lekarska pomoć", rekao je.
Kad se vratio u Rusiju, Čibrin je rekao da je proveo gotovo mesec dana u bolnici, većinom ležeći u užasnim bolovima. "Rekli su da, ako želim da idem poseban sanatorijum, moram da potpišem papir da ću se vratiti u rat", rekao je.
Znajući da mora da ode što je dalje moguće od dalekoistočnog grada Habarovska gde je bio stacioniran, Čibrin je prvo pobegao preko Rusije u Sankt Peterburg, a potom vozom otišao u Belorusiju. Tamo je uspeo da pronađe posrednika koji mu je pomogao da dođe do Kazahstana, odakle je konačno otputovao na svoju trenutnu lokaciju.
Sada je odlučan da progovori o događajima kojima je bio svedok u Ukrajini, čak i da napiše antiratnu pesmu.
"Stotine duša, stotine tela izgubljenih ljudi. Stotine majki bez dece", glasi refren.
(Kurir.rs/Telegraf/CNN)