PLATIO SAM ŠIŠANJE U KATARU 3.800 DINARA: E, onda smo obrusio domaćinima ŠTA LOŠE MISLIM O NJIMA! Samo su klimali glavom
Ko te šiša...
Nekako je logično da posle ovakog naslova ide znak pitanja, a onda odgovor “brica Aca”, “majstor Žule”, “komšija Moma”…
U mom slučaju ide veliki znak uzvika sa naravoučenijem “sam si kriv”.
Reših da se ošišam i obrijem u nekoj berbernici u Dohi. Nisam imao preke potrebe za tim, ali poželeh da iskusim novo iskustvo.
Još iz 19. veka poznata je fraza “radoznalost ubi mačku”. Taj neki osećaj sam imao dok sam vadio pare iz džepa da platim račun. Ubili me u pojam.
Šišanje i brijanje košta u Dohi 125 rijala, ili po srpski 3.800 dinara. To je otprilike moj godišnji budžet za frizerski salon u Beogradu.
No gorak ukus koji je osetio moj džep popravljen je delimično ljubaznošću i uslugom. Svi stanovnici Katara su neverovatno ljubazni, susretljivi, spremni da vam pomognu u svakom momentu.
A tek “kraljevski” tretman koji sam dobio u berbernici… Mogao bih nadugačko i naširoko o tome.
Ipak, moju duševnu bol zbog cene najviše je izlečila saglasnost domaćina kada je u pitanju moj stav o saobraćaju u Kataru.
Znate već iz naše istorije, ili bar iz serije “Više od igre”, da su berbernice/frizerski saloni, bili mesta gde se diskutuje o raznim temama.
Tako su četvorica radnika i trojica mušterija želeli da čuju šta mi se najviše sviđa u Kataru. I taman kad se zaukah, usledilo je neugodno pitanje: šta vam se najmanje sviđa kod nas?
Klizav teren, pogotovo kad vam je brijač pod grlom. Ali jednom se živi.
Saobraćaj! Odgovorih.
Da, saobraćaj!
Nigde nisam video ovako loše vozače. Imaju sjajne automobile, džipovi tutnje na sve strane… nije ni čudo kada je ovde litar benzina 2.1 rijala ili 63 dinara!
Ali, bre, ne znaju da voze. Ne poštuju pešački prelaz; žmigavac, čemu to služi; prestrojavanja kao po kazni…
A tek parkiranje… bio sam svedok kada je čovek dobro izudarao dva parkirana automobila želeći da iskoristi slobodno mesto između njih. A mesto široko kao fudbalski teren.
A šta reći o vozačima službenih autobusa kojim se novinari prevoze do stadiona? Uključivanje i prestrojavanje na auto-putu je pravi “ruski rulet”, a potrefiti brzinu mu dođe kao sedmica na lotou. Pa kad zaškripi menjač u pogrešnoj brzini…
Jednom nas je vozač vrteo u krug oko stadiona više od sat jer nije mogao da nađe ulaz na parking. Zbunili ga saobraćajni znakovi.
Gotovo da nema kolega novinara koji nisu komentarisali loše vozače i saobraćaj.
I kada sam podelio svoju muku sa domaćinima u berbernici, svi su se složili sa mnom. Svima smeta nivo saobraćajne svesti u Dohi i celom Kataru.
Pa, habibi, nadam se da ćete do sledećeg mog dolaska rešiti mnogo šta po ovom pitanju.
Piše: Dejan Ignjatović