Ukrajinska Pravda, ne moskovska, ako je neko mislio ili pomislio već objavila je tekst i ekskluzivnu fotografiju obalskog raketnog sistema Neptun sa kojim je 13. aprila potopljena raketna krstarica i komandni brod Crnomorske flote "Moskva".
Sada po prvi put isplivali su neki detalji kako je pogođena raketna krstarica Moskva, oko čega je bilo dileme, straha i koliko je trajalo vremenski okvir od lansiranja do udara protivbrodskih raketa Neptun u korito broda.
Ukrajina Pravda piše da tog 13. aprila 2022 raketna krstarica Moskva nalazila se udaljena na nekih 120 km od obale. Kao otežavajuća okolnost navodi se da Ukrajina nije imala radare obalsko osmatranja-obalskog javljanja dugog dometa, a sa onim s čim su raspolagali pokazali su im da na udaljenosti od 120 km od obale nalazi se prema radarskom odrazu veliko plovilo. To je operaterima ukazivalo na osnovu sirove radarske slike da se radi od raketnoj krstarici Moskva.
Ukrajinski inžinjeri tvrde za Pravdu da im je tog dana priroda pomogla da uoče radarski cilj. Tog dana nad Crnim morem bili su gusti crni oblaci, signal sa radara se od njih odbijao na površini vode, a iz vode signal se vraćao u oblake. U tako stvorenom koridoru radarski signal osa položaja OSOJ neočekivano je stigao do raketne krstarice Moskva.
Toko 13. aprila oko 16 časova oberateri na protivbrodskom raketnom sistemu Neptun dobili su na svom vatrenom položaju podatke. Rusi su prema rečima sagovornika Pravde bili toliko sigurni u sebe i svoju nadmoć da na brodu nisu bili aktivirani ni protivbrodski ni protivvazduhoplovni raketni sistemi, sa čime su za dejstvo ukrajinskih protivbrodskih raketa bili stvoreni uslovi.
E, sad u tom tekstu Ukrajinci odbacuju navode da je obaveštajni podatak o tome gde se nalazi Moskva Kijev dobijao od evropskog centra, a drugi izvor kaže da su korištene i usluge američkih mornaričkih aviona P-8 Posjedon koji je dao Ukrajincima tačne podatke gde se nalazi Moskva.
Sreća Ukrajincima bila je takođe naklonjena kad je Moskva ušla u zonu delovanja ukrajinskih protivbrodskih raketa. U tom trenutku pritisnuto je lansirno dugme i iz lansera u kratkom intervalu poletele su obe rakete. Tad je nastala i fotografija lansiranja protivbrodske rakete na cilj - krstaricu Moskva.
Sagovornik Pravde tvrdi da su obe rakete Neptun rastojanbje od izlaska iz lansera do vilja preleteli za 6 minuta. Zabeleženo je da su rakete uništene, ali niko nije mogao da zna da li je brod zaista pogođen.
Izviđanje cilja iz vazduha nije dolazilo u obzir jer su operateri borbeno-izviđačkih bespilotnih letelica Bajraktar odbili da dignu letelice u vazduh i provere pogodak. Kako su tad rekli a citira se neimenovani sagovornik iznad oblaka zbog niske oblačnosti ne bi videli ništa, a ispod oblaka bili bi 100 posto oboreni. Radari na radarskim osmatračkim stanicama su primetli pomeranje broda, a uskoro i da su još četiri broda krenuli ka velikom cilju što se videlo na radarskom ekranu. Međutim, tad je na Crnom moru izbila oluja i sve spasilačke operacije su obustavljene
Kada je ukrajinska vojska shvatila da je tegljač krenuo sa Krima ka „Moskvi“, postalo im je očigledno da je situacija na krstarici kritična.
Podaci o raketnom sistemu Neptun
RK-360MC Neptun je ukrajinski protivbrodski raketni sistem, koji je razvio konstruktorski biro Luč, a za temelj uzeta je protivbrodska krstareća raketa R-360. U pitanju je ukrajinska verzija ruske rakete Kh-35U koju još zovu i „Harpunski“ rusku verziju popularne američke protivbrodske rakete Harpun, koja se spominje i u nastavku ove priče. Ukrajinska verzija rakete Neptun, identična je ruskoj verziji Kh-35U koja se nalazi na mobilnim lanserima obalske odbrane BAL-E koji su stacionirani na Krimu. Neki izvori su navodili da su postojali planovi da se ova raketa proizvodi u Ukrajini, ali prekidu je kumovao raspad SSSR-a. Sistem je ponovo oživeo u Rusiji sredinom 1990-tih godina prošlog veka.
Pretpostavlja se da je Ukrajina uspela da zadrži neke planove ovih raketa, a Kijevu na ruku išlo je to što su proizvodili raketne motore i neke kompnente za Kh-35 što je kasnije ubrzalo razvoj sopstvene protivbrodske rakete „Neptun“.
Za razliku od ruskog originala, ukrajinska verzija je duža, jer je njeno telo prudženo zbog nošenja veće količine goriva, sa čime je i povećan domet ove rakete. Spominje se da je priča o ovoj raketi počela 2013, a prva testiranja završena 2016. Međutim, sa ovom raketom Ukrajinci su imali problem sa navođenjem, a maksimalni domet je bio 280 km. Raketa je mogla da se lansira kako sa kopnenih, tako i brodskih i vazdušnih lansera. Razvoj ovog protivbrodskog sistema konačno je završen 2019, a vojna ispitivanja, pre uvođenja u operativnu upotrebu 2020. Serijska proizvodnja je poreknuta u 2021, a sredinom 2022. planirana je isporuka prvih 19 lasnera ukrajinskoj mornarici. Koliko je ispručeno prvih sistema do napada Rusije 24. februara 2022. nije poznato. Navodi se samo da je naručeno 90 lansera ovih raketa u sve tri verzije.
Godine 2019. ova raketa je po prvi put pokazala domet od preko 250 km. Nosi visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu (HE-FRAG) težine oko 145 kg. Ova raketa bi trebalo da bude efikasna protiv plovila deplasmana do 5.000 tona kao što su fregate i manji razarači.
Neptun ima inercijalni navigacioni sistem sa aktivnom radarskom glavom za navođenje u poslednjoj fazi leta rakete. Raketa od momenta lansiranja se kreće 10-15 metara izand površine mora, da bi se u zvaršnoj fazi leta spustila na visinu od 10, pa na kraju tri metra iznad površine pre udara u cilj, kako bi lakše izbegla neprijateljske radare i protivraketne odbrambene sisteme. Raketa leti podzvučnom brzinom, što neki smatraju nedostatkom, sa čime je olakšano njeno presretanje
Lanseri za protivbrodski obalski sistem Neptun
Ideja je bila iskoristiti stara teška vozila tipa MAZ 453M koji su koristili protivbrodski obalski sistemi RUBEŽ-E. Ideja je bila da se ova vozila preurede kao nosači protivbrodskih raketa NEPTUN. Kasnije ideje smatrale su da su i terenci tipa KrAZ 7634NE u konfiguraciji 8×8 takođe pogodni za ovu priču. Zbog cele složene priče oko lošeg stanja KrAZ i MAZ koji su korišteni za prototipove na kraju su uzeta vozila TATRA 8×8 T815-7, dok vozilo za popunu je konfiguracije 8×8.
Osnovna vatrena jednica je baterija. Sastoji se od 6 mobilnih lansera sa ukupno 24 protivbrodske rakete. Vozila lansera se mogu nalaziti do 25 km od obale mora pre lansiranja. Za pripremu baterije ovog mobilnog sistema obalske odbrane potrebno je 15 minuta.
Inače ovaj protivbrodski obalski raketni sistem ima radar Mineral-U posebno razvijen za ovaj sistem, koji može plovila da otkrije na udaljenosti od 500-600 km. Radar za bateriju je takođe montiran na šasiju kamiona TATRA 8×8.
Taktičko tehnički podaci
Proizvođač Luč-Ukrajina
Operativna upotreba: 2021
Dimenzije: dužina 4,4 m, širina 0,4 m, raspon krila 1,3 m
Težina rakete: 870 kg
Težina bojeve glave 150kg
Tip bojeve glave HE-FRAG
Maksimalni domet 280 km
Kurir.rs/Pravca.com.ua/A.Mlakar