Ruska invazija Ukrajine koja je ušla u svoj deseti mesec uspela je da umeša u taj sukob sve veće svetske sile kao nekada u Vijetnamski rat. Od kada je saopšteno da je poginulo 100.000 ukrajinskih vojnika jasno je svakom o kakvom i koliko velikom sukobu je reč.
No, dok se Ukrajina pokazuje kao glavno bojište sukoba Rusije i NATO pakta, čini se da se velika geopolitička prestava odigrava na dve pozornice, od kojih ni jedna nije manje važna.
Trenutno Rusija vrši veliku i stratešku ofanzivnu operaciju - u Africi!
Od pre dve godine a i malo više, Rusija je pokazala veliki interes za zemlje saharske Afrike koje su vekovima pod francuskim uticajem - prvo dok su joj bile kolonije a poalse de kolonizacije Francuska je tamo redovno držala svoje trupe i vršila vojne udare.
Tako gotovo neprimetno ruske paramilitarne formacije poput “Vagnera” pojavile su se i polako preuzele kontrolu na ovaj ili onaj način od Francuza. Centralnoafrička Republika, bogata dragocenim metalima i dijamantima, Mali, zemlja prebogata litijumom, uranijumom i manganom, i Burkina Faso bogata zlatom, cinkom, bagrom i manganom su skoro sasvim pod ruskom kontrolom.
Francuske paravojne jedinice obučene od strane Legije stranaca i sličnih formacija, ali i jedinice nekih drugih zemalja EU, posebno Nemačke prinuđene su da se povuku iz navedenih afričkih zemalja pod pritiskom lokalnih snaga obučenih i potpomognutim jedinicama grupe “Vagner”.
Navedene zemlje bile su destabilizovane mahom od strane plaćenika i islamskih fundamentalista i dočekale su rusku “suptilnu” intervenciju kao oslobođenje.
Na ulicama Malija vijorile su se ruske zastave i narod je nosio transparente podrške Rusiji, dok su nosili francuske trobojke na kojima je na centralnom, belom polju bio nacrtana mrtvačka lobanja u znak odbojnosti prema Francuzima.
Oktobra meseca u Burkini Faso (nekadašnja Gornja Volta) izbio je vojni udar podržan od strane građana kada su ponovo ljudi na ulice izašli ogrnuti u ruske zastave i izvikivali parole podrške vojsci i Rusiji.
Kontra -obojena revolucija
Trenutno širom Afrike dešavaju se kontra-obojene revolucije gde građani izražavaju zahvalnost za ili traže podršku Rusije.
Osim zemalja o kojima smo pričali i druge bivše francuske kolonije poput Nigera okreću leđa Francuskoj i traže podršku Moskve. Tako je predsednik Nigera, Mohamed Bazum najavio vojnu saradnju sa Rusijom, praktično zabivši nož u leđa Francuskoj koja se posle poraza povukla iz Malija u Niger.
Niger je bio uporište Francuske i čak osuđivao Moskvu zbog intervencije u Ukrajini ali se odjednom svrstao na rusku stranu.
Francuska je na rubu strateškog poraza u Africi - posebno posle njenog poraza u operaciji “Barkhane” koja se vodila od 2014-2022 godine kada su Francuzi na zahtev novih vlasti (pro-ruski opredeljenih) morali da se povuku iz Malija i svoje jedinice smeste u Nigeru.
Međutim posle svega par sedmica i Niger izgleda otkazuje gostoprimstvo francuskim trupama.
Operacija “Barkhane” bila je zamišljena kao vojna operacija Francuske uz podršku , Britanije, SAD i drugih NATO zemalja protiv islamskih fundamentalista u Africi. Ali kako nije urodila nikakvim plodovima osim pokušaja učvršćivanja francuske vlasti, afričke zemlje počele su da otkazuju gostoprimstvo francuskim trupama.
Širi se ruski uticaj
Nakon vojnog udara u Maliju 2021 godine i najnovijeg u Burkini Faso,, Emanuel Makron je 9. novembra najavio završetak operacije, i prećutno njen fijasko.
Ruski uticaj se širi i više, ovog puta ka Nigeru ali i Senegalu, uporištu Francuske gde su sve češće anti-francuske demonstracije. Afričke zemlje su uvidele da po njihovom mišljenju ruske anti islamističke operacije daju rezultate i stabilnost koju Francuska i NATO nisu mogle da donesu.
Gubitak ovih zemalja značio bi strateški poraz ne samo Francuske nego i EU u celini.
Vezani za pomoć Ukrajini koja ih i ovako preskupo staje, Zapadne zemlje nemaju snage niti sredstava da intevenišu na ogromnom prostoru centralne Afrike. To daje Rusima odrešene ruke da uz mala ulaganja na strateškim mestima sebi obezbede pozicije i dodatno oslabe EU i Zapad u celini.
Kroz ovu prizmu treba gledati na veliki antagonizam koji je Francuska sa Britanijom pokazala prema Moskvi kao i veliku kampanju protiv grupe “Vagner” što očigledno nema nikakve veze sa Ukrajinom kao stakvom već kao polugom moći koju Rusija koristi u strateški važnim regionima u svetu.
Ali to nije sve. Uz Francusku u Afričku avanturu upustila se i Nemačka koja je svoje trupe pod raznim izgovorima borbe protiv terorizma uputila u Afriku, tačnije u Mali, ali je i ona dobila zabranu od novih pro-ruskih vlasti te Nemačke trupe i dronovi više neće moći da koriste teritoriju Malija, a Namčka je najavila svoje povlačenje iz Malija do 2024 godine.
Tako se čini da je Rat u Ukrajini samo jedan od frontova svetskog sukoba, ali ne i najvažniji.
Izgleda da Rusija u Ukrajini vezuje 95 posto sve finansijske i vojne moći Zapada dok ona sama ima odrešene ruke da bez nekog većeg napor ai minimalnim snagama izbacuje Zapadne zemlje iz strateški važnih regiona.
Zaključak
To je samo ponavljenje Vijetnamskog rata, koji je vezao američke trupe, finansije i pažnju toliko i u toj meri da su ruski saveznici širom sveta tokom 1960 tih ih i početkom 1970 ih godina uspeli da ostvare nih pobeda, dve vojne pobede Indije nad Pakistanom, kubanska intervencija u Angoli, čak i Jom kipurski rat koji je umalo stajao Izrael poraza, a sve zbog Zapadne posebno američke fiksacije na Vijetnam.
Ostaje kao i uvek da se vidi kako će da se odvija dalja situacija, koja svakako mije nimalo naivna. Šah je igra moćnih.
Kurir.rs/Aleksandar Kiš