Danas je iz Italije stigla tragična vest - preminuo je Siniša Mihajlović.
Tim povodom se oglašava ceo fudbalski svet, kako pojedinci, tako i klubovi. Oglasio se i Fudbalski klub Vojvodina, u kom je Siniša doživeo potpunu fudbalsku afirmaciju i bio važan član tima koji je 1989. godine osvojio titulu u super-jakoj ligi Jugoslavije.
Mihajlović je za Vojvodinu igrao od 1988. do 1990. godine. Iz novosadskog tima je prešao u Crvenu zvezdu u jednom bombastičnom transferu za to vreme.
Saopštenje FK Vojvodina vam prenosimo u celosti:
Siniša Mihajlović je u Vojvodinu stigao u leto 1988. godine, u trenucima kada je klub bio na velikoj prekretnici. Otišao je trener Ivica Brzić, a za njim i važni igrači – Beganović, Skakić, Popović, Toković, a dozvolu da ode u inostranstvo dobio je Zovko, dok se na odsluženje vojnog roka spremao Đuričić. Sportski direktor Milorad Kosanović, odlučio je da napravi ključan rez i napravi momentalno snažan tim sklopljen od mladih igrača, a prvi u redu bio je – Siniša Mihajlović, koji je tada kao tršavi dečak stigao iz svog Borova, a za njim dolaze i Punišić i Joksimović iz Crvene zvezde, Jokanović i Muhić iz Novog Sada i mnogi drugi.
Novi trener Ljupko Petrović odmah je u vatru gurnuo mladog Mihajlovića i Siniša je to znao da vrati na pravi način. Bio je jedan od ključnih igrača u pohodu ka šampionskoj tituli, iako su svedoci tog doba, kao i ljudi unutar kluba čak i otvoreno govorili da je sredina tabela objektivan rezultat.
Miha, Jokan, predovođeni iskusnijim igračima poput Šestića, mislili su drugačije. Vojvodina je osvojila svoju drugu šampionsku titulu i poslednju do današnjeg dana.
Siniša Mihajlović je u dresu Vojvodine upisao 90 zvaničnih nastupa i postigao 19 pogodaka, a kasnije je nastupajući za Crvenu zvezdu, Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter osvojio sve moguće trofeje do 2006. godine kada se i penzionisao.
Koliko su mu Vojvodina i Novi Sad bili u srcu, najbolje pokazuje i Mihina odluka da svoj oproštajni meč odigra baš na „Karađorđu“. U spektakularnom susretu 28. maja 2007. godine pred ispunjenim tribinama „Karađorđa“, na teren su istrčali legendarni Mihini saigrači iz Intera – Figo, Zlatan Ibrahimović, Valter Samjuel, Marko Materaci, Dejan Stanković, Santijago Solari, Patrik Vijeira, Manćini, Ivan Kordoba, Maksvel, kao i brojni Sinišini prijatelji i saigrači iz ostalih klubova – Hristo Stoičkov, Predrag Mijatović, Dragan Stojković Piksi, Fernando Kouto, Anđelo Peruci, Vinćenco Montela, braća Filipo i Simone Inzagi.
Siniša je kasnije kao trener vodio Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino i Bolonju, a na klupi reprezentacije Srbije sedeo je tokom 2012. i 2013. godine.
Ipak, gde god je bio, uvek mu je i Vojvodina bila u srcu, što je pokazao i divnim gestom kada je letos među prvima preko svog prijatelja Miroslava Tanjge čestitao Dragoljubu Zbiljiću na izboru za novog predsednika i poželeo mu da „staroj dami“ vrati zasluženi sjaj.
Mihajlović neće biti upamćen samo po svojim golovima, asistencijama i maestralnim fudbalskim potezima, već i kao gospodin u kopačkama, idol jedne generacije, ratobornog karaktera koji je u svima nama uvek budio ponos i želju da makar na dan budemo kao on.
Siniša, u ime FK Vojvodina i svih vojvodinaša, možemo da ti zahvalimo na svemu što si uradio za naš klub i što si se uvek rado vraćao u naš grad.
Neka ti je večna slava i hvala.
Kurir sport