Poslednji pozdrav Siniši Mihajloviću upisivanjem u knjigu žalosti, sa suzama u očima, poslali su veterani Crvene zvezde - Ratomir Dujković, Jovan Aćimović i Stanislav Karasi, objavljeno je na zvaničnom sajtu crveno-belih.
Ratomir Dujković i Mihajlović su rođeni u istom mestu, a jedno vreme su zajedno proveli u Zvezdi.
- Velika žal zbog svega što se desilo. Obojica smo rođeni u Borovu, jedno vreme karijere smo proveli zajedno, iako sam ja ranije otišao u Crvenu zvezdu. Međutim, družili smo se, viđali i mnogo me boli sve ovo, znajući i Sinišinu celu porodicu. Zvezda bi trebala da počne da razmišlja kako da obeleži Sinišu za sva vremena, jer je pomogao da se napravi najveći rezultat u istoriji kluba - rekao je Dujković.
Sa setom u glasu govorio je i Jovan Kule Aćimović o prevremenoj smrti Siniše Mihajlovića. Smatra da Mihajlović treba da bude primer svima kako se boriti u životu.
- Mogu da kažem da je najbolji među nama otišao. Gubitak je najveći svakako za Sinišinu porodicu, ali se svi osećaju kao da je jedan deo nas izgubljen. Uvek je bio prisutan kao čovek i igrač, njegov duh je provejavao u sportu i biće večno upamćen. Nadam se i verujem da će sećanje na Sinišu Mihajlovića ostati zauvek urezano u nama. Iako ga život apsolutno nije mazio, u kratkom periodu je uspeo da izbori veličanstvenu karijeru. Njegov primer svima treba da služi kao zvezda vodilja. U sportu ima mnogo trenutaka koji se pamte, kao što je upravo fotografija Siniše Mihajlovića vezana za veliki događaj na Marakani. Fudbal u svojoj suštini ima radovanje i tugu. Oba osećanja kada je Siniša u pitanju nadilaze prosečnu emociju koja većina igrača nose u sebi - rekao je Jovan Aćimović.
Karasi i Mihajlović su bili veliki prijatelji, a kaže da je upravo on je najviše doprineo Sinišinom dolasku u Zvezdu.
- "Krivac" sam što je Miha došao u Zvezdu. Još dok sam bio u Borovu, preporučio sam ga da dođe u Zvezdu, ali prvi put nije uspelo. Posle nekoliko dana sam se čuo sa Kosanovićem koji je bio trener Vojvodine i rekao mu da ode do Borova, jer tamo stasava vrhnuski fudbaler. On je otišao tamo i doveo ga u Vojvodinu. Par dana kasnije me je zvao i rekao da je Miha pravi "bombarder". Sve to sam dobro znao, jer sam ga svaki dan gledao kako se razvija. Drugi put smo uspeli da dovedemo Mihu u Zvezdu. Kule i ja smo, nakon što nam je Džaja dao zeleno svetlo, krenuli na jednu utakmicu da ga gledamo. Kule je bio oduševljen. U povratku nam se desio peh, pukla nam je "šoferka", ali smo doneli Džaji dobre vesti, a on ga je kasnije otkupio. Meni je drago što je Miha došao tamo gde sam uvek mislio da može da igra. I ne da je igrao, nego je napravio neverovatnu karijeru. Sve što je uradio u Zvezdi je bilo fantastično. On je sinonim za trofeje, bio je prvak u Vojvodini, a potom u Zvezdi. Narod ga je voleo, a to je u fudbalu najvažnije. Poznavao sam mu dobro i oca, družili smo se u Borovu... Kada je fudbal u pitanju, mislim da sam nezgodan tip i drugačije gledam na neke stvari od većine mojih drugara, ali Mihi sam se uvek divio i zaista je pravdao moje poverenje. Čak i kada je igrao slabije, govorio sam mu da se to dešavalo i Peleu i Maradoni. Naježio sam se dok pričam o ovome, ne mogu da verujem da se ovo desilo. Neka mu je večna slava - emotivan je Karasi.
Kurir sport