MILOVAN JOVANOVIĆ: Političko samoubistvo Pedra Kastilja
Peruanski predsednik Pedro Kastiljo je smenjen, a ubrzo i uhapšen nakon što je pokušao da sprovede državni udar. Nameravao je da privremeno suspenduje Kongres i tako izbegne opoziv zbog optužbi za korupciju. Njegovi politički saveznici i ministri su mu okrenuli leđa, osudivši njegov pokušaj državnog udara.
Kongres je odmah pokrenuo opoziv, glasajući velikom većinom za njegovu smenu. Potpredsednica Perua i Kastiljova bliska saradnica Dina Boluarte izabrana je za novu predsednicu, dok je svrgnuti predsednik prebačen u zatvor. Sud je prihvatio zahtev tužilaštva da Kastiljo bude zadržan u pritvoru 18 meseci sve do suđenja.
Vlade Argentine, Bolivije, Kolumbije i Meksika odbile su da priznaju predsednicu Boluarte kao legitimnog šefa države.
Kastiljovo svrgavanje izazvalo je bes pre svega u ruralnim Andima i siromašnijim četvrtima prestonice Lime, njegovim snažnim uporištima. Demonstracije su izbile u siromašnim oblastima u južnom Peruu, a zatim se proširile i na sever i istok zemlje. Demonstranti zahtevaju raspuštanje Kongresa, ostavku Dine Boluarte, oslobađanje i vraćanje Kastilja na dužnost, prevremene izbore i ustavotvornu skupštinu. Zbog sukoba s policijom, u kojima je stradalo više od deset demonstranata, vlada je u sredu proglasila 30-dnevno vanredno stanje, suspendujući pravo na okupljanje i slobodno kretanje.
Kastiljove pristalice optužuju Kongres da je nezakonito smenio njihovog vođu, čoveka iz naroda, sina nepismenih seljaka, koji potiče iz jednog od najisiromašnijih delova zemlje, a koji je uspeo da postane predsednik.
Prva žena predsednica u istoriji Perua je svesna da će njena tranziciona vlada imati kraći mandat nego što je planirala. Ona je najavila održavanje predsedničkih izbora u aprilu 2024, ali već govori o izborima u decembru 2023. Peru je imao šest predsednika za poslednjih pet godina. Kastiljo je četvrti predsednik koji je srušen u poslednje dve godine. U svojih godinu i po dana mandata promenio je pet različitih premijera. Stalna kriza obeležila je njegovo vladanje. Nikada nije bio u stanju da preuzme političku inicijativu jer su se slučajevi korupcije vezani za njega ili njegove ljude samo množili. Božićni i novogodišnji praznici se primiču, cene osnovnih životnih namirnica se povećavaju, resursi ponestaju, što bi moglo da utiče i dovede do smirivanja protesta. Suštinski problemi s kojima se Peru suočava ipak neće nestati. Ogroman je jaz između prestonice Lime i većeg dela ostatka zemlje, koji se poistovetio sa Kastiljom i oseća se zanemarenim od strane institucija. Kongres je omražen i mnogi ga doživljavaju kao zmijsko gnezdo korumpiranih lobija i stečenih interesa.
Kastiljov primer nije prvi u peruanskoj istoriji. Nekadašnji predsednik Alberto Fuhimori je 1992. raspustio Kongres, suspendovao ustav i sproveo čistku u sudstvu. Politička ubistva, teror, progon opozicionara i drugih neistomišljenika obeležili su njegov period vladanja sve dok nije smenjen s položaja 2000. Rugao se pravdi godinama sve dok nije uhapšen u Čileu 2005. i poslat u zatvor, gde služi kaznu od 25 godina zbog kršenja ljudskih prava i korupcije.