Potpisnik ovih redova je u jednom TV gostovanju, otprilike u ovo vreme prošle godine, upitan kakva će biti 2022. godina pred nama, rekao da će ova godina biti „najrizičnija po globalni mir i bezbednost još od 1962. godine i tadašnje kubanske raketne krize“ i precizirao da će se u ovoj godini ponovo pokrenuti „nuklearni argumenti“ u međuodnošenju velikih sila.
U to vreme, pred prošlu Novu godinu, rat između Rusije i Ukrajine se većini ljudi činio kao neverovatan i preteran pesimizam, a tek su im se priče da će sile ponovo koristiti „nuklearne argumente“ (doduše, pošteno je reći - samo ako se pređu crvene linije njihovih prioritetnih strateških interesa, pri čemu nuklearno oružje, na sreću, za sada ostaje samo sredstvo odvraćanja) činile kao čist nadrealizam.
Međutim, mi koji te stvari profesionalno pratimo i istražujemo znali smo da smo već više od deset godina u procesu redefinisanja globalnih (geo)političkih i (geo)ekonomskih odnosa, kao i da taj proces uključuje, nažalost, baš kao i uvek do sada u istoriji kada se dešavao, i oružane sukobe većeg ili manjeg obima, pa i one najkrupnije, koji naprosto gutaju oružje, gradove, postrojenja i, nažalost, ljude, kakav je upravo rat u Ukrajini. Taj rat je, nažalost, pre ili kasnije morao izbiti jer, što bi rekao počivši poeta Arsen Dedić, „sve je vodilo k tome“, te su se u 2022. godini stekli uslovi da on izbije, te je to iskusno oko moglo uočiti.
Mi analitičari, ako se ozbiljno i pošteno bavimo sopstvenom strukom, imamo nezahvalan posao da kažemo kako realno stvari stoje, baš nalik lekarima koji moraju da saopšte pacijentu kada preti opasnost ili se već pojavila neka bolest, više ili manje teška. Takođe, poput onih malo mudrijih lekara znamo da ne bi bilo mudro da kažemo pacijentu da mu je ostalo još nekoliko meseci života, već smo dužni da tražimo izlaz iz situacije koja je pred nama i radimo u korist toga da „pacijent“ preživi, bez obzira na to što to nije samo u našim rukama, jer su životi „pacijenata“, bez obzira na to da li se radi o ubogim realnim bolesnicima ili međunarodnim odnosima, koji takođe mogu da boluju od ove ili one bolesti, kakve su upravo ratovi, uvek u rukama jačih sila od bilo kojeg pojedinca.
Pa šta onda možemo da kažemo o 2023. godini, a da budemo realni, a da opet budemo i mudri, ne šireći paniku sudnjeg dana. Ovo je prednovogodišnje vreme, kada se i kod nas i u inostranstvu održava niz konferencija, okruglih stolova i panela o „svetu u 2023.“, te čitava vojska stručnih i manje stručnih ljudi daje svoje prognoze za godinu koja je pred nama.
Pa da se u tome okuša i potpisnik ovih redova, pogotovo što mu je to posao kao naučniku koji istražuje strateške tokove i što je u prethodnim godinama već imao pokoji pogodak kada je reč o tome kuda ide ovaj ludi svet.
Dve su tu jednostavne teze i svi će ih razumeti.
Prva je da, kao što su se u 2022. godini stekli uslovi da izbije rat u Ukrajini, u 2023. godini se verovatno neće steći uslovi da se on završi.
Druga je da će upravo zbog prethodno pomenutog 2023. godina biti tzv. „godina iscrpljivanja“, u kojoj će svet biti sveća koja će goreti sa dva kraja, ali neće biti „godina odluke“.
Šta to praktično znači, moći ćete pročitati za sedam dana, u nastavku ove kolumne o predviđanjima za godinu koja je pred nama.