Na predstavljanju nacrta zakona o unutrašnjim poslovima rečeno je da su brojne odredbe u javnosti pogrešno protumačene, da se sada predstavlja radna verzija, da javna rasprava tek predstoji i postoji mogućnost da neki članovi zakona budu precizirani.
Novinarima je predloge obrazložila Zamenica sekretara Ministarstva Milica Bondžić koja je istakla da se najviše govorilo o ovlašćenju policije da upadne u nečiji stan i pretrese ga dok vlasnik stana nije kod kuće.
"Da ponovimo, policijski službenik je i do sada po zakonu o krivičnom postupku imao pravo da udje u tudji stan i pretrese ga bez prisustva svedoka. Nacrtom je precizirano da je jedan od osnova za upad i osnovana sumnja da se priprema neko krivično delo, jer je takav osnov nedostajao policiji da reaguje, naročito kad je reč o nasilju u porodici", rekla je Bondžić i dodala da kako će taj član na kraju izgledati zavisi od javne rasprave.
Kada je reč o softverskoj obradi podataka, odnosno softveru za prepoznavanje lica, Bondžić je navela da će se takav softver koristiti samo za posebne dokazne radnje i uz odluku suda.
"Ovaj nacrt treba da stvori osnov da prema naredbi suda policija može da koristi biometrijski nadzor", rekla je Bondžić, ali je na pitanje novinara ko će sve imati pristup podacima, potvrdila da "mogućnost zloupotrebe uvek postoji", te da bi ona raznim pravilnicima trebalo da bude svedena na minimum.
Demantovala je spekulacije da policajci više neće imati pločicu sa imenom i rekla da se sada dodaje da i kada imaju zaštitnu opremu preko uniforme, mora postojati oznaka pomoću koje se može prepoznati policajac.
Iako je više puta rekla da će pločica sa imenom ostati, rekla je da na toj dodatnoj opremi može biti ime, ali i neka oznaka koja je kombinacija slova i brojeva.
Podaci o policajcu koji "je postupao na terenu" moći će da se objavljuju u skladu sa zakonom o javnom informisanju.
Kada je reč o posebnim ovlašćenjima koje ima ministar policije, zamenica sekretara je rekla da ni to nije novost jer postoji od 2005. godine i da će ministar imati pravo da od policije zahteva izveštaje o, na primer, broju saobraćajnih nesreća, a ne da utiče na operativni rad policije.
Ovaj Nacrt zakona je izazvao burne reakcije javnosti prethodnih dana, a Bondžić je istakla da će policija koristiti taj sistem u slučajevima traganja za izvršiocima najtežih krivičnih dela i u situacijama traganja za nestalim osobama za koje se sumnja da su žrtve tih krivičnih dela.
- Policijski službenik može u svrhu provere identiteta da koristi rezultat podudarnosti karakteristika lika radi pronalaženja izvrsioca krivičnog dela, zatim pronalaženje lica za koja se osnovano sumnja da priprema izvršenje krivičnog dela terorizma i radi pronalaženja lica za koje se osnovano sumnja da je žrtva krvičnog dela - objasnila je Bondžić.
Ona je dodala da će policijski službenik koristiti biometrijske podatke ukoliko ne može na drugi način da izvrši proveru identiteta neke osobe, te da prvo mora da se obrati javnom tužiocu, koji će kontaktirati sudiju za prethodni postupak i tek ukoliko dobije naredbu sudije može da koristi rezultat podudarnosti.
Uslovi pod kojima policija može da uđe u stan bez naloga suda
Jedna od novina predviđena nacrtom je i ulazak u stan, odnosno pretres stana bez naloga suda, koji je takođe bio na meti kritika javnosti.
Ona je objasnila da je jedina razlika u novom Nacrtu zakona u odnosu na sadašnji Zakon o policiji i Zakonik o krivičnom postupku u tome da je jedan od osnova za ulazak u stan bez naloga suda precizinije definisan.
Odgovarajući na pitanja novinara, članovi radne grupe za izradu više zakona rekli su da možda treba pojasniti na koja se krivična dela tačno misli u delu zakona o pravu policije da upadne u nečiji stan, kao i da će se naknadno definisati koji delovi grada ili objekti će biti snimani.
Načelnik uprave za za medjunarodnu operativnu policijsku saradnju Milan Dimitrijević rekao je da Interpol i Europol koriste "alat" za prepoznavanje lica i da Srbija koja sa njima blisko saradjuje mora da obezbedi zakonski okvir za korišćenje snimanja.
On je dodao da 179 država koristi takav softver i da je on od velike važnosti kad je reč o sprečavanju terorizma kao i kad se traži nestala osoba.
Na pitanje o kojem je softveru reč i kolika je njegova cena, prisutni nisu imali odgovor već su rekli da će to zavisiti od broja kamera.
Javna rasprava o zakonu o unutrašnjim poslovima trajaće do 22. januara 2023. godine.
Danas su predstavljeni i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru i Nacrt zakona izmena i dopuna zakona o azilu i privremenoj zaštiti.
Kurir.rs