„Ne znamo šta su obećali profesionalnim vojnicima i regrutima u deset ruskih armija, kada su ih slali u vojni pohod na Ukrajinu, o tome kada će se vratiti kući. Ono što znamo je da sigurno neće. biti kod kuće za Božić ove godine i na toplom“, kaže general-major Slovenačke vojske Alojz Šteiner i dodaje da se to ne odnosi samo na vojnike, već, nažalost, i na milione raseljenih i onih koji su odlučili da ne napuštaju svoje domove za slovenačku državnu televiziju.
Istovremeno, on podseća kako su u julu 1914. mnogi vojnici evropskih centralnih sila i sila Antante poslati na front i obećano im je da će se vratiti do Božića. "Tačno je da nisu rekli na koji Božić imaju na umu. Tako se, posle četiri godine, Veliki ili Svetski rat približavao svom petom Božiću pre nego što su prekinuli neprijateljstva i potpisali kapitulaciju poraženih snaga. Rat je završen, ali vojne aktivnosti su ipak bila dobra vremena nisu završila, jer su u nekim oblastima, kako sukobi za nacionalne teritorije, tako i revolucionarni sukobi, ili sukobi sa kontrarevolucijom, uključujući i Ukrajinu, trajali do 1924.
„Ukoliko bi se ostvarila prva ideja i verzija specijalne vojne operacije, nakon koje bi sve trebalo da bude gotovo za 72 sata i ruski specijalci, koji su sleteli na aerodrom Gostomelj, uspeli bi da prodru u prestonicu Kijev i love najistaknutijih predstavnika ukrajinske vlasti, a za nedelju-dve da razoružamo pobunjeničke delove ukrajinske vojske, onda bi većina vojnika zaista uskoro bila kući“, objašnjava Šteiner.
Prema njegovim rečima, takav scenario, koji je veoma sličan okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, značio bi da rata praktično ne bi bilo i da bi Ukrajina ostala, baš kao što je Čehoslovačka učinila pre 54 godine do kraja Hladnog rata, god. sovjetska, sada ruska, sfera interesa. „Ali Buča i Irpinj su se odvijali uz brutalne sukobe i masakre civila, a Kijev je odbranjen. Agresorske snage ga nisu zauzele, ali nije bio ni pošteđen zbog vazdušnih i raketnih napada.
Suprotno očekivanjima ruske strane, ukrajinska odbrana je pokazala veliku čvrstinu, a snabdevanje oružjem sa Zapada igra veliku ulogu u uspešnom odbijanju ruskih napada. „Pored taktičkih i balističkih nuklearnih snaga, ruske trupe su napale kombinovanim vojnim udarima iz četiri pravca, ali se ukrajinska odbrana konsolidovala i posle skoro mesec dana bilo je jasno da Ukrajinu neće biti moguće zauzeti i poraziti sa naizgled nepobedivom ruskom vojskom. sila“, objašnjava Šteiner.
Dok su se vojnici žestoko borili na frontu, gledali smo kolone autobusa sa izbeglicama kako napuštaju Ukrajinu i razilaze se u evropske zemlje, većinom u Poljsku, ne znajući kada će moći da se vrate kući. „Tokom ovog dela rata broj izbeglih i raseljenih lica premašio je šest miliona civila. U martu je agresorska strana promenila svoj strateški pristup i premestila svoje vojne sposobnosti na ukrajinske oblasti koje predstavljaju takozvanu Novorusiju, koja može biti okarakterisan trećom slikom rata.Postalo je jasno, da ne mogu da zauzmu Kijev i Harkov, a takođe da neće probiti Nikolajev i zauzeti Odesu. Time se Ukrajina brani kao crnomorska zemlja, a sa gubitkom Mariupolja, on je (bar privremeno) potisnut iz oblasti duž Azovskog mora“.
Posle prvobitnog šoka na početku rata, broj izbeglica i raseljenih lica je u maju neznatno opao u odnosu na prve mesece, neki su se već vratili da brane otadžbinu, ali je i dalje broj Ukrajinaca koji su otišli u inostranstvo bio veoma visok. . Uz pomoć Zapada ukrajinska odbrana je sve više jačana.
„Posle pola godine rata i uz izdašnu međunarodnu vojnu pomoć Ukrajini, postepeno je prešla sa odbrambenih pozicija na ofanzivna dejstva i počela da napada neprijateljske snage, ne samo na okupiranim teritorijama već i preko granica u Rusiji. Rusija je uložila velike napore. da se oslobodi ili kao agresor i napadač. Pripajanjem četiri okupirana ukrajinska regiona (vlasti) Rusiji i održavanjem referenduma za aneksiju, bilo je jasno da je to bio osvajački rat“, ocenjuje Štejner i dodaje da su Rusi izjavili da brane ove prostore i da će braniti. njih po svaku cenu, čak i ako to znači posezanje za nuklearnim oružjem.
Pored toga, ruska strana je u oktobru proglasila ratno stanje na ovim prostorima, a u Rusiji je najavila delimičnu mobilizaciju rezervista za potrebe dodatne odbrane ruskih teritorija, pozvano je oko 300.000 vojnika, a odazvalo se njih 210.000.
Kurir.rs/RTV SLO