Miloš Zarić redovno polaže životne ispite sa maksimalnom ocenom. Pre 12 godina doživeo je saobraćajnu nesreću posle koje je, zbog teške povrede kičme, ostao invalid, međutim on je nakon toga postao - pobednik, svetski i evropski šampion. Ove godine zaspao je u porodičoj kući koja je izgorela do temelja, a on, iako nepokretan, uspeo je da razvali vrata i na kolicima da se spasi vtrene stihije i bude jedan od 1000 koji je takvu situaciju preživeo.
"Odustajanje nikad nije opcija. Šta mi se sve dešavalo, ovo kao da mi je šesti život. Sam Bog me ipak čuva, jer želim da živim, da se borim i treniram još jače i intenzivnije", priča Miloš za RINU dok su mu na rukama još uvek zavoji zbog povreda koje je zadobio u požaru.
Njegova volja tvrđa je od kugle i koplja sa kojima je nizao uspehe. Sve medalje skovane su inatom i nadljudskim naporima, da dokaže životu da nema nepremostivih prepreka. Kada je pre deset godina odlučio da trenira atletiku nije bilo lako, ali nije odustajao.
"Meni je bilo mnogo teže nego drugima, drugačiji su bili uslovi. Ja kada sam počeo pre deset godina, bio sam jedini u zapadnoj Srbiji koji je trenirao atletiku. Otišao sam u Beograd kod druga Draženka Mitrovića i on mi je dao jedno koplje, jedan disk i jednu kuglu. Tako sam počeo, i tako sam trenirao godinama. Bukvalno sam skupljao ljude na ulici ko će da mi pomogne, da mi dodaje koplje, disk, kuglu. Ali, to se sve prevaziđe kada želite da ostvarite neki cilj", priča užički šampion.
Miloš je naš prvi paraolimpijac koji je bio učesnik i na Letnjim i na Zimskim olimpijskim igrama. U Pjongčangu se takmičio u nordijskom skijanju na 800 metara.
"Bio sam svestan da me čeka nešto novo i veoma teško, ali desetogodišnje iskustvo i volja koja me nosi kroz život, govorili su mi da i u ovom sportu mogu da se nadmećem. Ne postoji fizički zahtevniji sport od nordijskog skijanja. Taktika je zanemarljiva, sve je u snazi tela. Ali za svaki uspeh u sportu morate biti disciplinovani i poštovati pravila. Kada uđete u sportsku mašinu, nema nazad. Svaki put se vraćaš", kaže Miloš.
Ovaj Užičanin nakon što je postao invalid u sportu je pronašao svoj spas i nadu za bolje sutra. Oženio se i živi kao sav običan svet.
"Ujutru ustanem u osam sati, sednem na kolica i ne stajem do ponoći kad legnem. Treniram, puno putujem i trudim se da ljudima koji imaju problem kao ja pokažem da je sve moguće i da život ne prestaje ako ostanete uskraćeni za bilo šta”, izjavio je uspešni sportista.
Miloš je osnovao i Atletski klub "Pora", koji je jedan od najtrofejnijih u zapadnoj Srbiji i poznat je po tome što uspeva da motiviše osobe sa invaliditetom da se uključe u sport.
Kurir.rs/RINA