Mali Haftom uskoro puni pet godina. Njegovo ime znači "bogat" na Tigrinji, ali on ima upola manje kilograma nego što bi trebalo.
Dok mu doktor podiže džemper i povlači donji deo trenerke, otkrivajući vretenaste ruke i noge, njegova majka gleda ravnodušno. Ona ne želi da kaže svoje ime.
Ovo je svakodnevna realnost gladi i neuhranjenosti nakon dve godine građanskog rata u severnom etiopskom regionu Tigraj. Mirovnim sporazumom su okončane borbe, ali posledice sukoba ostaju, piše BBC.
U avgustu su UN procenile da je skoro jedno od troje dece mlađe od pet godina u Tigraju neuhranjeno.
Dok su se vojnici savezne vlade i Tigrajanske snage borile, etiopske vlasti su ili ograničile ili zabranile ulazak pomoći u severni region, što je dovelo do efikasne blokade.
Iz bolnice odlazimo praznih šaka
Makda ima godina koliko i konflikt traje, leži u naručju svoje majke. Bezvoljna je i stomak joj je jako otečen.
"Postalo je tako teško dobiti hranu. Veoma je teško jesti čak i jednom dnevno", kaže Hivot.
Otkako su primljene u bolnicu Makdi je sve gore. Hivot kaže da su joj lekari rekli da je njena ćerka u ovakvom stanju jer lekova nema.
"Ništa nismo uspeli da nabavimo. I prošle godine smo bili ovde zbog istog problema i otišli smo kući praznih šaka", kaže majka.
Porodice malog Haftoma i Makde potražili su medicinsku pomoću u Mekeleu, glavnom gradu regiona Tigraj. Nakon avgusta, nakon što su federalne snage uspele da uzmu još terirotirja, tigrajske snage su pristale na obustavu vatre.
Prema uslovima mirovnog sporazuma potpisanog početkom prošlog meseca, vlasti glavnog grada Adis Abebe rekle su da će poslati još pomoći.
Dr Kibrom Gebreselasi radi kao hirurg u bolnici Ajder već 15 godina. U pitanju je najveća državna bolnica u regionu koji broji sedam miliona stanovnika.
"Videti mališane i majke koji pate i plaču svaki dan je trauma. Mnogo je dece umrlo ovde u bolnici zbog neuhranjenosti. Nije samo hrana ono što treba da im date. Trebaju im lekovi, antibiotici, minerali, a mi to nemamo", kaže doktor.
Nešto od potrepština im i stiže, ali u nedovoljnim količinama.
Dr Kibrom kaže da su dva kamiona sa zalihama Crvenog krsta prva stigla u Mekele.
"Količina lekova koju smo dobili bila je dovoljna za polovinu naših pacijenata i trajala je samo jedan dan", kaže Kibrom sa uzdahom.
Kako dani prolaze, a pomoć ne stiže, sve više pacijenata umire.
"Pogledajte obolele od kancera. Sitaucija je očajna. Nema hemoterapije u celom Tigraju. Svakog dana, nedelje, meseca, njihovo stanje je sve gore", govori zabrinuti doktor.
On kaže da, u slučaju da je kancer kod pojedinih pacijenata ranije bio izlečiv, sada postaje neizlečiv.
"Njima je svaki sekund važan", dodaje on.
Od polovine novembra do prve nedelje decembra, vlada Etiopije i humanitarne organizacije uspele su da organizuju više od 1.600 kamiona sa hranom i lekovima, saopštili su iz UN-a.
Crveni krst je poslao bar 38 kamiona u Mekele od polovine novembra, i još kamiona bi trebalo da stigne.
"Svi humanitarni akteri ulažu napore, ali to nije dovoljno u poređenju sa potrebama", kaže Džud Funvi, portparol Crvenog krsta u Etiopiji.
A te potrebe su ogromne.
Svetski program za hranu UN-a (VFP) ima za cilj da dobije hitnu pomoć u hrani za 2,1 milion ljudi u Tigraju svakih šest sedmica i kaže da je to na pravom putu.
"Mnogo se poboljšalo od mirovnog sporazuma. Posle dve godine sukoba, ne očekujemo da se preko noći vratimo u normalu", kaže Klod Žibidar, predstavnik VFP-a i direktor za Etiopiju.
Mekele je i dalje pod kontrolog tigrajske vlade, iako federalne snage kontrolišu područje na severu oko Širea.
U drugom odeljenju bolnice Ajder, Fikadu Jember, penzionisani učitelj, opisuje kako nije mogao da nabavi lek dijabetes u poslednja tri meseca.
"Kada dođemo ovde na lečenje, većina opreme nije u funkciji. Svuda se trudimo, ali zbog blokade nema ništa", kaže on.
Jember kaže da mnogi ljudi umiru zbog toga.
"Nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, nadali smo se da ćemo dobiti lekove, ali još ništa nije stiglo", dodaje on.
Lekarima nedostaju najosnovnije zalihe.
"Ma nemamo ni dovoljno rukavica da obavimo operaciju. Rukavice peremo i koristimo ponovo i tako i po tri puta. Ne može da radimo transfuzije jer nemamo vreće za krv. Tako da, ako znamo da će pacijentima trebati transfuzija, ne radimo operaciju", kaže Kibrom.
Lekar u istoj bolnici, koji želi da ostane anoniman, kaže da dobijaju minimalne medicinske zalihe.
"Bolnica je puna ranjenih vojnika i civilnih pacijenata. Većini se ne pruža pomoć", kaže doktorka.
Dodaje da je jedina pozitivna stvar koju su federalne vlasti uradile vraćanje struje u Mekele.
Bolnica je nedavno objavila na Tviteru da su počeli da stižu lekovi za HIV i testovi.
Ali najugroženiji su platili najveću cenu.
Kurir.rs/Telegraf.rs