Fran Pujas je sa svojih 25 godina preživeo ono što neko neće ni u tri života. Iako mu je majka Gordana bila inspektorka na odeljenju za drogu, on je kontakt sa nedozvoljenim supstancama imao već sa 14 godina, kada je popušio prvi džoint.
Bio je miran samo dok je bio beba. Obožavao je kada ga majka Gordana i otac Mario odvedu kod babe i dede u Ozulj. Najviše je voleo da provodi vreme sa deda Stjepanom, koji ga je vodio na pecanje, u šetnje šumom... Ali kada je napunio pet godina, njegov deka je preminuo. Od tada je retko odlazio u Ozulj, više je bio u rodnom Zagrebu. Sa sedam je upisao osnovnu školu "Horvati".
- Učenje mi nije bilo problem, bio sam vrlo dobar, ali mi je vladanje bilo katastrofa. Roditelji su od drugog razreda stalno išli na razgovore sa učiteljima i direktorom jer sam bio nemiran. Čak su me vodili kod psihologa. Mislili su da nisam normalan i da imam poremećaj u razvoju jer sam bacao školske klupe kroz prozor i tukao se.
U četvrtom razredu zaljubio se u jednu Petru iz odeljenja.
- Bili smo dve godine zajedno. Roditelji su nam se smejali što smo kao u vezi.
Iako je našao svoju dečačku ljubav, Fran nije u potpunosti bio srećan. Sa 11 godina njegovi roditelji su se razveli.
- U početku mi nije bilo jasno što su se rastali i što ne mogu da budu zajedno.
Bilo mi je čudno što sam malo kod mame, malo kod tate. Sećam se da su se pre razvoda dosta svađali.
Travu je prvi put probao u sedmom razredu, a na leto između osnovne i srednje ugostiteljske bio je uhapšen zbog droge.
- Ulovila nas je policija sa travom, pa sam završio u pritvoru. Odmah su pozvali moju mamu, jer je bila inspektor na odeljenju za drogu. Ironija života. Zato je kasnije imala problema sa kolegama zbog mene. Nije mogla da radi na takvom položaju, a sin joj uhapšen zbog droge. Morala je da se povuče sa te pozicije, a kasnije je zbog mog učešća u rijalitiju Zadruga otišla u prevremenu penziju, jer sam tamo pričao gluposti - priča Fran i nastavlja:
- Tad kada sam kao klinac završio u pritvoru, došla je da me vidi sa očuhom, koji je bio specijalac. Kada me je ugledala, poludela je. Agresivno je reagovala, lupila mi je šamarčinu. Kasnije sam dobio batine i od oca.
Vaspitne mere roditelja nisu uticale na to da se smiri i prestane da duva. Naprotiv, u srednjoj je bio još gori.
- Razred nam je toliko bio lud da nas se razredna posle dve nedelje odrekla. Dobili smo novu. I ona je doživela nervni slom sa nama. U školi je preko 50-60 ljudi svaki dan pušilo travu, pa i ja sa njima. To smo radili i pre i posle škole, ali i za vreme odmora. Profesori su znali šta radimo. Neki su dolazili na mesta gde pušimo travu i pričali sa nama kao da se ništa ne dešava.
Pošto je od roditelja dobijao džeparac samo za užinu, za džoint nije imao. Zato je počeo da diluje travu.
- To sam u prvi mah radio da bih mogao besplatno da pušim travu. Ali kada su otišli neki stariji đaci, držao sam monopol u školi. Tada sam počeo da zarađujem prvi novac od trave. To su svi znali. Razredni se šalio sa mnom: "Šta je, radila apoteka?"
Fran je zbog jednog incidenta u prvoj godini prebačen u drugo odeljenje.
- Jedan dečko i ja smo napravili problem vezan za drogu. U tu priču su se uključili i novinari. Pukla je ozbiljna bruka. Ne želim da kažem šta se tačno desilo, jer nisam osuđen, pošto sam bio maloletan. Ali posle tog incidenta sam morao da se smirim. U novom odeljenju mi je bilo super, sve dok se najjači dečko iz škole nije nakačio na mene i pokušao da me maltretira. Pošto nisam znao kako da se izborim, pozvao sam starijeg prijatelja, koji ga je pred celom školom isprebijao. Slomio mu je nos. Profesori su videli sve, pa smo završili u policiji.
Iz policije je brzo pušten, a posle nekoliko dana je svojevoljno napustio i srednju ugostiteljsku.
- Svi su znali da sam ja doveo tog dečka, pa mi se nije išlo u školu. U drugoj godini sam se ispisao. Mama mi je uplatila večernju školu, ali ni tamo nisam išao. Zarađivao sam pare u kraju, imao sam svoju mrežu ljudi i baš me je bilo briga za sve. A i moje za mene. Tada sam živeo kod tate, koji je digao ruke od mene. Samo mi je rekao da ću, ako tako nastavim, završiti u zatvoru. Što se ubrzo i dogodilo.
- Rekla mi je da bih, pored toga što dilujem travu, mogao nešto konkretno da radim, pa sam našao posao u kafiću u Vodicama. Posle nekog vremena sam dao otkaz jer sam shvatio da više novca potrošim nego što mi je dnevnica. Dovodio sam drugare iz dosade i čašćavao ih. A i dilovanje mi je u tom trenutku dobro krenulo, jer sam uzimao veće količine koje su brzo odlazile, pa sam rešio da batalim konobarisanje. Tada sam počeo i da eksperimentišem sa drogom, pa sam sa devojkom uzimao kokain, ekstazi, LSD, gljive...
Pošto je imao veću količinu nedozvoljenih supstanci kod sebe, stalno je morao da se seli iz stana u stan kako ga policija ne bi pronašla. Njegovu devojku je to nerviralo, jer se plašila da će završiti u zatvoru.
- To je bio jedan od razloga što smo raskinuli. Svađali smo se jer ju je nerviralo što po ceo dan ništa ne radim, a ona se svako jutro budila u šest da bi išla na posao. Ja bih tada tek legao u krevet.
Posle raskida je krenuo rolerkoster u njegovom životu. Sa cimerom je iznajmio stan, kupio BMW 7, koji je vozio bez dozvole.
- Iako sam imao 20 godina, nisam polagao vožnju. Policija me je više puta zaustavljala, pa sam na kraju dobio zabranu polaganja na sedam godina. Ali tu nije bio kraj. Ubrzo su me uhapsili sa vatrenim oružjem, pa sam bio tri dana u pritvoru. Spavao sam na strunjačama, pored kojih je bio čučavac, a iznad njega česma. Jedva sam čekao da me pozovu na suđenje. Kažnjen sam sa 5.000 evra. To je bilo prvo veliko sranje koje sam napravio. Ali izvukao sam se, jer su u Hrvatskoj blagi zakoni.
Pošto je bio pod lupom nadležnih organa, shvatio je da mora da se primiri. Prestao je da diluje travu. Kada je potrošio sav novac, rešio je da pređe na veći ulog, pa je počeo da diluje kokain. Ali ni tu se nije zaustavio, već je učestvovao u razbojništvu, zbog čega je prvi put osuđen na kaznu zatvora.
- To je moje prvo kriminalno delo. Optužen sam za oružanu pljačku, zbog čega sam u Istražnom zatvoru proveo tri i po meseca. U početku mi je bilo čudno što sam iza rešetaka, ali kasnije mi je bilo top. Brzo sam se uklopio sa ljudima u sobi, koju smo zvali "eks-Ju". Robijao sam sa jednim Srbinom, dva Bosanca i još jednim Hrvatom. Jedan je bio kamataš, drugi ludak, a ostali lopovi. Svaki dan sam mogao da se kupam, ali hladnom vodom. Hrana nije bila loša, pa sam se ugojio sedam kilograma. Uredno sam spavao, nisam konzumirao narkotike... U zatvoru sam pronašao mir. Mama nije mogla da mi dolazi u posete, jer je i dalje radila u policiji. Samo su je premestili sa odeljenja za drogu na drugu poziciju.
Po izlasku iz zatvora, slučajno ga je sreo prijatelj koji je tuda prolazio motorom.
Pokupio ga je i odveo u svoj stan. Dao mu je novac za taksi da ode kod oca, sa kojim je još neko vreme živeo.
- Nisam znao šta ću sa svojim životom. Nisam imao dinara. Opet sam se vratio kriminalu, jer nisam znao šta drugo da radim. Tako je bilo godinu dana, dok nisam napravio još jedno sranje.
Pre nego što je ponovo završio u zatvoru zbog podstrekivanja opšte opasnosti i uništavanja tuđe imovine, bio je u begu. Tada je upoznao Paulu Hublin, sa kojom se i smuvao.
- Imali smo zajedničke prijatelje, pa mi je pisala na Instagramu. Jednom je drug došao po mene, a u kolima je bila i ona. Počeli smo da se družimo, a ubrzo i započeli vezu. Preselio sam se kod nje u stan, gde me je skrivala od policije. Sve je bilo super dok me jedan njen komšija, koji je idiot i klošar, nije odrukao. Policija je Pauli upala u stan, ali ja tada nisam bio tu. Odmah me je pozvala i ispričala šta se desilo. Nastao je haos, pa sam rešio da se predam i odslužim kaznu. Teretili su me da sam nekom dečku platio da zapali tuđ automobil. Bio sam osuđen na mesec dana zatvora.
Fran se i drugi put odlično snašao iza rešetaka.
- Sve je bilo u redu, jedino me je smaralo to što nismo imali šetnje i što su nas prebacivali iz jedne u drugu sobu, jer je bila pandemija koronavirusa. Posvetio sam se sebi! Čitao sam knjige i psihički odmorio.
Iz zatvora ga je dočekala Paula. Prijatelj mu je dao novac, pa su iznajmili stan. Hublinova je radila kao hostesa u noćnom klubu, gde je i pevala, a Fran nije nigde, pa se opet vratio kriminalu.
- Nisam se nikada bavio legalnim poslovima, jer ne mogu da zamislim sebe kako sedim osam sati u kancelariji. Ali taman kad sam krenuo sa glupostima, Paula je dobila ponudu da uđe u "Zadrugu". Pozvala je i mene. Pristao sam, jer nisam imao šta da izgubim. U suprotnom bih verovatno opet završio iza rešetaka.
Jedan zatvor zamenio je drugim. U "Zadruzi 4" preživeo je pakao, jer se stalno svađao sa Hublinovom, a potom i raskinuo.
- Pre rijalitija nam je bilo čas super, čas loše. Ona je sama po sebi luda i agresivna. Unosila mi se u lice i drala se na mene. Imala je nervne slomove, pa sam je jednom odgurnuo, a drugi put šljepio po licu. Nije mi tada vratila, ali me je zato u "Zadruzi" odvalila tri puta kao konja. Bilo mi je krivo kada smo raskinuli, patio sam. Ali sada shvatam da je nisam voleo, nego sam bio zaluđen njome.
Iako je imao ljubavnih problema u "Zadruzi", Fran je zahvalan svima koji su mu omogućili da učestvuje u jednom takvom formatu.
- Srbija mi je pružila ono što Hrvatska nije - da legalno zarađujem. Rijaliti me je sklonio sa ulice. Da nije bilo rijalitija, koji me je progurao, ne bih postojao. U Hrvatskoj su me pojedini prijatelji terali da se bavim muzikom. Sin Alke Vujice, koji radi kao producent, zvao me je da dođem kod njega da snimam pesme. Ali u mojoj zemlji ne postoji šou-biz. Zato sam odlučio da uđem u rijaliti, kako bih zaradio pare i počeo da se bavim muzikom. I uspeo sam u tome. Sada oko sebe imam odličnu ekipu - Marka Đedovića, Mirsada i Enesa, koji mi pomažu da snimam pesme.
Zato ostajem u Beogradu, gde ću jednog dana kupiti stan. Ovde su mi normalni prijatelji, ne vraćam se starim korenima. Nema više dilovanja.
Fran kaže da mu je krivo što, dok je prodavao drogu, nije sklanjao novac sa strane.
- Mesečno sam trošio 14.000 evra. Za benzin sam davao mnogo para, jer mi je auto trošio 22 litre goriva u gradskoj vožnji. A i šmrkao sam, pušio, jeo, čašćavao prijatelje... I tako godinu i po dana. Mogao sam stan da kupim. Ali bio sam glupi klinac, željan svega!
Pre nego što je drugi put ušao u "Zadrugu", Fran je započeo vezu sa ćerkom Mileta Kitića i Marte Savić, Elenom, sa kojom je bio dva meseca. Taman kada je trebalo da pakuju kofere za Dominikansku Republiku, gde ona ima porodičnu kuću, Fran je odlučio da uđe u rijaliti. Elena je bila očajna.
- Plakala je, jer je bila protiv toga da uđem u "Zadrugu". Rekla je da će me čekati, ali nije ispunila obećanje. Čim sam izašao iz rijalitija, čuo sam da ima drugog dečka. Njena drugarica Cveta mi je saopštila da je Elena izbacila moje stvari iz njenog stana, u kom smo živeli mesec i po dana. Nije se udostojila ni da me pozove i kaže da nismo zajedno, već je preko drugarice poručila da će ujutru doći da priča sa mnom. Pošto se to nije desilo, poslao sam joj poruku: "Ako hoćeš, možeš da dođeš da popričamo na deset minuta." Nije mi odgovorila, a Cveta mi je prenela da Elena ne želi više da me vidi u životu - priča Fran.
- Prva dva dana sam se čudno osećao. Nisam bio tužan, već šokiran. Shvatio sam, još dok sam bio u rijalitiju, da sam je idealizovao. A nas dvoje smo zapravo dva različita sveta! Ona je imala sve u životu otkako se rodila, a ja sam se borio kako sam znao i umeo. Zato nju boli ku*ac za sve! Navikla je da kupuje svoje momke, ali mene nije mogla. Tako je valjda naučena. Njena drugarica Cveta joj je rekla da sam jedini dečko koji je hteo nešto da joj plati. Možda joj to nije odgovaralo, pa je našla momka kog će "kupovati" i manipulisati njime. Ne bih se ni u ludilu pomirio sa njom. Sam sam i uživam u tome.
kurir.rs/informer
Bonus video: