Pravoslavni vernici Ukrajine oduvek su Božić slavili 7. januara, po Julijanskom kalendaru, ali ove godine praznik stiže ranije, pošto je Pravoslavna crkva Ukrajine dozvolila prvi put da se praznik slavi 25. decembra.
Inače, pre 4 godine Pravoslavna crkva Ukrajine odvojila se od Ukrajinske pravoslavne crkve, koja se vidi kao tesno povezana sa Moskvom i sada se suočava sa zahtevima za zabranu, jer se smatra da pomaže neprijateljima zemlje.
Naravno pozivi vernika na ovakav potez postali su glasniji nakon rusko-ukrajinskog sukoba. O ovoj temi i o tome mogu li i vernici Srpske pravoslavne crkve da očekuju ovakvu odluku, u emisiji Puls Srbje govorili su Nebojša Damnjanović i Andrej Mlakar, novinar Kurira.
- U pitanju je upotreba crkvenih pitanja u političke svrhe. Toga je oduvek bilo, čak i u srednjem veku. To počne naivno. Kada se proslavlja Božić? 25. decembra. Vi me sada gledate začuđeno, ali 7. januar je po pravoslavnom kalendaru 25. decembar. Ne razilaze se, dakle, istočna i zapadna crkva po pitanju datuma, nego oko kalendara. Po julijanskom je 7. januara 25. decembar. Svi hrišćani slave Božić tada. Pitanje je kada je 25. decembar? - rekao je Damnjanović.
Dodao je da je čitav prostor sadašnje Rusije i Ukrajine do relativno skoro bio prostor vladavine ateizma, što govori u prilog tome da se ne radi o verskim pitanjima koliko o njihovoj eksploataciji u političke svrhe:
- Trebalo bi strasti malo da spadnu kad se vidi o čemu je reč. Ne treba zaboraviti da je do pre par decenja to bio prostor velike ateizacije. Hruščov je govorio da nijedan sveštenik ne sme ostati.
Mlakar je odluku da se u Ukrajini Božić slavi ranije sagledao u kontinuitetu sa raskidanjem svih istorijskih veza sa Rusima.
- Ovo je nastavak jedne duge priče koja datira od uspona boljševika i unijatske crkve. Ovo je isključivo politčko pitanje. Ukrajina sada prekida istorijske veze sa Rusima - sa ruskim filmovima, književnošću, spomenicima, ličnostima i kulturom. Mihajl Bulgakov, pisac epohalnog dela "Majstor i Margarita" je recimo bio Ukrajinac, ali je svrstan u Ruse, kao i Puškin. To je sve u sklopu raščišćavanja sa zajedničkom istorijom Rusije i Ukrajine.
Damjanović se nadovezao i rekao da se u svrhu raskidanja istorijskih veza često nastupa i sa rasističkih pozicija.
- Od nekih ozbiljnih, visokoobrazovanih ljudi koju su u Ukrajini visoko pozicionirani možete recimo čuti da su Rusi poreklom Tatari ili Ugrofinci čime se Rusi žele diskvalifikovati kao manje vredni. Ja postavljam pitanje, sve i da je to istina zašto je to problem? Da vi nekoga na zapadu diskvalifikujete na rasnoj i nacionalnoj osnovi išli biste u zatvor. A u slučaju Rusije se to toleriše. To bi se divno uklopilo u milje 30-ih godina, u program Adolfa Hitlera - rekao je Damjanović.
Kurir.rs