Odlazim u penziju, ponedeljak, 26. decembar, zvanično mi je poslednji dan na poslu. Osećanja su mi pomešana. Nije mi žao, daleko od toga, radujem se. Međutim, odlaskom u penziju neću naglo zakržljati. Sposoban sam da pružim još, ali stvarno više neću da radim iz čistog entuzijazma, nego za honorare.
Ovako kaže u intervjuu za Kurir epidemiolog prim. dr Predrag Kon (67), čovek koji će još tri dana biti savetnik u Zavodu za javno zdravlje Beograd, a koji je bivši član Kriznog štaba za borbu protiv kovida i rezervni sanitetski potpukovnik.
Je li to vaša ili tuđa odluka, tim pre što ste odavno stekli uslove za penziju, a ministarka zdravlja želi da penzioneri idu kući?
- Usklađujem se sa odlukama države, a ako one dolaze od ministarke zdravlja, smatram da ni u kom slučaju ne treba da stojim na putu. Sama činjenica da je to postalo javno, da su počeli da se pišu spiskovi ko treba u penziju, za mene je bio poziv da se priklonim takvoj odluci.
Neko vam je rekao da treba da se pakujete?
- Neko mi je svakako to sugerisao, da tako kažem, i hvala mu.
Ko?
- Neću reći. Suština je da je to moja odluka.
Ipak ćete nešto raditi, imate već ugovorene tezge?
- Nemam, ništa nikada nisam radio ispod žita. Javno idem u penziju i od 26. decembra menja se moj profesionalni odnos prema radu.
Šta ćete prvo da uradite tog 26. decembra?
- Pozdraviću se sa saradnicima, a treba i da pripremim dokumentaciju, da je predam Fondu PIO. Imam nepune 44 godine penzijskog staža i nepunih 40 godina aktivnog rada.
Imate i beneficirani staž jer ste radili pri vojsci?
- Za ratne aktivnosti imao sam 24 meseca staža za godinu dana.
U koju rečenicu staje tih 40 godina?
- Borba s vetrenjačama.
Konkretno?
- Punih 40 godina nije uspelo da dopre do svesti društva značaj institucija javnog zdravlja i borbe za očuvanje narodnog zdravlja. Ljudi ne znaju šta radi epidemiolog, niko nas ne vidi sve dok ne dođe kriza. Tad svi viču "Upomoć". Degradacija preventivne medicine najbolje se vidi kroz finansiranje. Ne mogu direktori zavoda da se bore svakog meseca kako će podeliti plate, dok ostali, kliničari, mirno dočekuju plate iz budžeta.
Čija vas je kritika najviše pogodila?
- Prijatelja koji mi je rekao: „Šta ćeš ti s njima?!“ To je najveća uvreda. Nisam ja bio ni sa kim, ja sam bio samo sa državom i onima koji je predstavljaju. A među njima ima nekih o kojima sam duboko promenio mišljenje i shvatio do koje mere se bore za državu. Predsednika Srbije sam doživeo drugačije u odnosu na raniji utisak. On mi se javlja svaki put kad mu pišem.
Kada ste mu poslednji put pisali i šta?
- Pre dva meseca. Kad trpi ogromnu nepravdu ili pritisak, ja mu pošaljem poruku podrške i on mi svaki put zahvali.
A premijerka?
- Premijerka je bila krajnje korektna, sa njom sam imao verbalne konfrontacije, ali sve na kulturnom nivou. Ne mogu ništa da joj zamerim osim kad nije poslušala ono što smo predlagali.
Podrška vlasti u ovom kriznom periodu?
- To je vrlo škakljivo pitanje i tu postoje dva perioda. Na samom početku imali smo ogromnu podršku, a potom je i dalje postojala komunikacija, koja je bila nekad prilično zaoštrena, ali prihvatljiva.
Kad se desila ta vododelnica?
- Kada je prestalo vanredno stanje (6. maja 2020, prim. nov.), koje je u društvu prihvaćeno kao prestanak epidemije.
Tako je i najavljivano.
Ni ja, niti iko to nikada nismo rekli osim pojedinca iz tzv. medicinskog dela kriznog štaba.
Profesora Nestorovića?
- Taj čovek je prilično često bio na drugačijim pozicijama, ali smo to u samom kriznom štabu u nekom periodu uspešno rešavali.
Imaju li i izbori iz juna 2020. veze s tim?
- Ne, apsolutne nikakve veze izbori nemaju s tim. A da l’ je neko oko toga kalkulisao, to ne mogu da kažem. Izbora je svakako moralo biti u to vreme, jer bi država potom bila u nelegitimnom stanju. A tad je bio najpovoljniji trenutak. Sve ostale priče su čista spekulacija.
Potom je u julu bila kovid kataklizma.
To je druga stvar. Podele su bile na one kojima je pandemija odgovarala da se ujedinimo u borbi protiv virusa i da nema sukoba i na one kojima je više odgovaralo da se konfrontiraju kako bi se eksponirali. Moja lična pozicija bila je jasna od početka do samog kraja - moja politika je politika epidemiologa. Oni koji su pokušavali da naprave sukobe formirali su udruženje, koje je u početku izgledalo kao spontano i bilo vrlo atraktivno - Ujedinjeni protiv kovida (UPK). Ja sam jedini čovek u kriznom štabu koji je podržao UPK nakon formiranja i rekao da oni mogu samo da donesu korist, jer im je sam naziv takav. Očekivao sam da će UPK neprekidno podržavati medicinski deo kriznog štaba. Međutim, jako sam razočaran što su uvukli dobronamerne ljude i lekare koji su bili nezadovoljni celokupnom situacijom, kao i većina nas, a onda je nekoliko desetina ljudi tu organizaciju zloupotrebilo, kao što su nama pripisivali da smo zloupotrebljeni od političke strukture na vlasti.
Ne osećate se zloupotrebljeno?
- Ne samo da se ne osećam zloupotrebljeno nego sam pružio i te kakve otpore po tom pitanju. Po Hipokratovoj zakletvi učitelje uvek treba poštovati, a ja bih dodao čak i ako pričaju, sad da ne budem grub... Međutim, ti učitelji, umesto da daju podršku medicinskom delu kriznog štaba besomučno su ga napadali. I pogrešili žestoko, istorijski po tom pitanju. Ideja da će medicinari da vode državu je zaista infantilna. To nigde u svetu nema.
Vi i ostali lekari iz KŠ došli ste od maltene boga u početku do toga da vas niko ne zarezuje?
- Uopšte to ne doživljavam tako. Imam pohvale, prilaze mi ljudi na ulici. Ali doživljavam i dalje napade, doduše retko. Poslednji je bio nakon izjave čoveka s kojim se sudim (dr Žujović, prim. nov.), na ulici me je neko psovao.
Jedna je stvar odnos običnih ljudi, a druga nosilaca vlasti.
- Još na početku sam rekao da sam čovek koji odgovara na poziv države. Odlučio sam da ne napuštam, po bilo koju cenu, mesto koje mi je sa poverenjem ukazano.
I trpeli ste sve?
- Do sada jesam.
Vi ste ipak vojnik?
- Tako je. Ako država treba pomoć onih koji su doživljeni kao prvi stručnjaci, onda se očekuje da društvo podrži te ljude koji nisu političari, dobro zapamtite - nisu političari, ali jesu nekada na pozicijama i nekada moraju da razmišljaju i o svojim pozicijama. Moja pozicija je bila idealna, bio sam pred samu penziju i potpuno mi je svejedno bilo šta će sa mnom da se desi.
Hoćete da kažete da stručnjak treba da kalkuliše?
- Neko ko je mlađi od mene i te kako je morao da razmišlja o svojoj budućnosti.
Gde je tu Hipokrat?
- Upravo Hipokrat je rekao da se daje podrška onima koji su izabrani, a ne da se sukobljava. U Hipokratovoj zakletvi piše da će mi kolege biti braća, a ne da ih napadam da je nekoliko ljudi ili desetina njih odgovorno za smrt više desetina hiljada ljudi. To je onda politika.
Kažete više desetina hiljada, a mi zvanično imamo nešto preko 17.000 umrlih od kovida.
- Statistika jasno pokazuje da nam je za čitav period pandemije 60.000 višak smrtnosti, a to je za duboku analizu. Međutim, jednostrano to koristiti isključivo u politikantske svrhe besmisleno je i bezobrazno. Ne treba ignorisati kompletno zdravstveno stanje populacije.
Sad dolazite na stanovište ministarke zdravlja da li su umrli sa kovidom ili od njega?
- To nije samo ministarkino, to je jednostavno tako. Ne relativizujem i ne umanjujem značaj, pa ja sam prvi na to ukazao još onda kad je taj višak smrti bio nekoliko stotina u septembru 2020. Postoji očigledno uzdržanost kolega u takvoj analizi.
Kalkulišu?
- Moguće, ne znam. Međutim, svakako to zaslužuje detaljnu analizu.
Da ste pet ili 10 godina mlađi, da li biste otvorili tu priču?
- Kako ne bih. Ono što neko pokušava da pripiše isključivo samo vlasti jeste bezobrazluk, to je mnogo ozbiljniji posao. A kako smo došli dotle da imamo takvo zdravstveno stanje u Srbiji, da smo mogli da očekujemo daleko jači udar pandemije nego kod drugih. Antivakcinalisti su osetili slobodan prostor, neki iskoristili i politički, ušli i u Skupštinu. Za sebe mogu da kažem da sam čist kao suza.
Nijedan dinar niste uzeli za sve ovo vreme?
- Nijedan dinar.
Ali će neko da kaže: „Ali sina ste zaposlili u ‘Er Srbiju!“
- Gde je moj sin sada? Je li u „Er Srbiji“? Ne!
Nego?
- Vratio se u prethodnu firmu, molili su ga, dali mu veću platu.
Najveća greška?
- Nigde nisam pogrešio, ni u odnosu prema profesiji, ni prema prijateljima.
Baš ste samouvereni.
- Svaki čovek pravi greške, ali ja nisam svestan da sam igde pogrešio. Mogu mene da pljuju koliko hoće, a istorija će pokazati!
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
U NEDELJU 25. DECEMBRA ČEKA VAS NOVO IZDANJE MAGAZINA STIL! Tema broja: Unesimo radost u srca i domove
U novom broju Stila čitajte: Glumica Anđela Jovanović u intervjuu otkriva da polako ostvaruje svoje životne snove! U rubrici Zdravlje pročitajte kakve posledice može da ostavi upala grla ako se ne leči na vreme i zašto je važno da antibiotik ne uzimate na svoju ruku.
Praznici koji nam stižu (Nova Godina i Božić) su stvoreni za deljenje ljubavi i sreće. Njihova svrha je uživanje, radost, smeh, zdravica, poljupci, zagrljaji...sve ono što spaja članove porodice i drage ljude. U 2023. zaplovite s vrednim poklonima koje je za vas obezbedio vaš omiljeni magazin Stil u okviru novogodišnjeg darivanja. Zasladite se fenomenalnim tradicionalnim kolačima po receptu naših mama i baka. Ne propustite u nedelju, 25. decembra, novi broj magazina Stil!