Odrastao je u zloglasnom kraju punom kriminala i bandi, ali Eliot Omozusi je imao prosečnu, stabilnu porodicu i veliku budućnost pred sobom u fudbalu.
Kada je imao 19 godina igrao je Premijer ligu u dresu Fulama, protiv Kristijana Ronalda, Rajana Gigsa, Nemanje Vidića, Majkla Balaka, Majkla Esijena...
Nekoliko godina kasnije, desni bek je završio u zatvoru nakon što je osuđen na dve i po godine zbog ubistva tinejdžerke koje nije počinio.
Njegova priča je neverovatna, a povratak fudbalu nije prošao onako kako je želeo. I dalje je aktivan, ima 33 godine i igra u engleskom niželigašu, Barking, koji se takmiči u ligi Eseks, što je nešto poput opštinske lige u Srbiji. U pitanju je deveti rang engleskog fudbala.
"U poređenju s ljudima s kojima sam odrastao, odrastao sam u domu punom ljubavi. I mama i tata su imali posao. To je opako područje i nismo finansijski najbolje stajali, ali nikad nismo bili bez novca. Smatram se jednim od srećnika", rekao je Omozusi, a preneo sajt "Planet football".
Kao mali dečak je bio veliki navijač Arsenala, igrao je za lokalni tim u Eseksu, pre nego što ga je uzeo Čelsi. Putovanja u zapadni deo Londona postala su veliki tere za njegove roditelje, majku engleskog i oca nigerijskog porekla.
Zbog toga je 2001. godine prešao u Fulam kao trinaestogodišnjak.
"Fulam je upravo bio ušao u Premijer ligu prvi put i brojno Čelsijevo osoblje otišlo je da radi tamo. Jedan od njih je pozvao moju mamu i rekao da klub da pokrije troškove mog putovanja, što ju je rasteretilo. Fulam se zaista brinuo za svoje mlade igrače, sve su radili kako treba i stručni štab je podsticao roditelje i porodice da se uključe. Bio je to zaista porodični klub.
Kada je legendarnog Žana Tiganu, na poziciji trenera prvog tima zamenio Kris Koleman, Omozusi je kao veoma mlad dobio priliku da se priključi seniorima.
"Više puta su me pozvali na trening dok je Kris bio trener, uvek ću da pamtim kako su Bili Mekinli ili Rej Luington odlazili s treninga rezervi da bi gledali kako mi ide. Obojica su puno tražila od mene. Bilo je sjajno biti u ili oko prvog tima. Lijam Rosenior je bio standardni desni bek i imao sam sjajan odnos s njim. Čistio sam mu kopačke, a on je meni dao puno saveta. Zaista je dobar tip, ali svi momci su bili fantastični prema meni.
Debitovao je u Liga kupu protiv Vajkomba kada je imao 18 godina, a sledeće godine je zaigrao i u Premijer ligi. Neposredno nakon debija na najvećoj sceni, sačekao ga je i težak ispit - utakmica protiv Mančester junajteda i napadačka linika Kristijano Ronaldo, Vejn Runi, Karlos Tevez i Rajan Gigs.
"Stalno su se menjali, pa sam čuvao svakog od njih u različitim delovima utakmice. Zapravo sam pitao Rajana Gigsa za dres dok sam ga čuvao kod kornera i rekao mi je da nema problema. Nakon utakmice, dok sam hodao prema svlačionici, stajao je ispred i čekao me s dresom".
Na kraju sezone došlo je do smene trenera i ekipu je preuzeo Roj Hodžson. Omozusi je bio jedini pravi desni bek i delovalo je da će u narednoj sezoni dobiti veliku minutažu. Međutim, Hodžson mu je poručio da će ekipu pojačati dva igrača na njegovoj poziciji i da je za njega bole da ode u Norič na pozajmicu.
"Trebalo je da budem na pozajmici cele sezone, ali Fulam je imao klauzulu da je prekine u januaru. Fulam mi je ponudio novi ugovor, ali uslovi su bili smešni i nisam nameravao da potpišem, pa su mi rekli da će me povući s pozajmice i baciti u mladi tim, što su i učinili. Ponudili su mi smanjenu platu samo kako bi se osigurali da dobiju odštetu za mene. Mislim da me Koventri tražio, kao i Vulvsi, koji su upravo ušli u Premier ligu. Šefild junajted i Votford su bili zainteresovani, ali niko nije želio da plati tako visoku odštetu i Fulam je sve ponude odbijao. Rekli su mi da se ne vraćam u trening kamp, da počistim ormarić i da mogu da blokiraju moju registraciju, a na kraju su me pustili kada sam imao 21 godinu".
Uoči sezone 2010/11 potpisao je ugovor sa Lejton Orijntom, ali svet mu se srušio u novembru 2011. godine kada su ga poslali u zatvor.
Članovi bande iz London Fildsa osuđenu su za ubistvo šesnaestogodišnjakinje Agnes Sina-Inakoju u jednoj mesari 2010. godine.
"Nikad nisam bio član bande. Nikad nisam bio uhapšen niti osuđen, što ne bi bio slučaj da sam bio član poznate bande. Prvi put sam unutrašnjost ćelije video kad su me uhapsili zbog nečega što nisam uradio. Poslali su me u zatvor jer sam bio poznat i jer su želeli da naprave primer".
Odslužio je 16 meseci zatvorske kazne.
"Moja partnerka je upravo rodila naše prvo dete i ona je takođe bila puna podrške. Lejton Orient je u principu rekao: 'Znamo šta si učinio i šta nisi učinio, imaćemo mesto za tebe kad izađeš'. Činjenica da su stali uz mene mentalno mi je bila neprocenjiva. Najteži mi je bio osećaj da sam izneverio roditelje i pomisao da sam ih uznemirio".
Po izlasku iz zatvora je ponovo zaigrao za Lejton Orijent, a 2014. godine je nominovan za nagradu Asocijacije profesionalnih fudbalera (PFA) za nagradu zajednice zbog rada u sportskom programu zajednice Lejton Orijenta.
"Kao da sam dobio drugu šansu. Išao sam u omladinske klubove i škole, a kad sam razgovarao s decom, zaista su se mogli povezati s mojim iskustvima jer sam imao isto odrastanje kao oni. Za mene je to bilo vrlo produktivno raditi i jedan je od razloga zašto sam zadužen za sigurnost dece".
Iz Lejton Orijenta je otišao 2015. godine kada je potpisao za Kembridž junajted, a nakon toga je kratko igrao za Vajthok, pre nego što je četiri godine proveo u Čelmsford sitiju.
Odatle je stigao u već pomenuti Barkin, a nimalo ne žali zbog načina na koji se odvijala njegova karijera.
"Prijatelj sam s brojnim fudbalerima koji su stariji od mene i gledao sam njihov prelaz iz fudbalske karijere u život poslije nje. Uvek sam govorio da želim da bude onako kako želim i da držim stvari u svojim rukama. Ako naiđe karijera koja mi odgovara, učiniću prelaz pre nego što budem prisiljen, i baš to sam napravio."
Ali za nekim stvarima ipak žali.
"U smislu sposobnosti, nisam dosegao visine koje je trebalo, ali nisam mogao da tražim više što se tiče prilika koje sam dobio. Zahvalan sam na onome što sam imao i što imam sad", zaključio je Eliot Omozusi.
Kurir sport