Svet će u 2023. godini biti sveća koja će goreti sa dva kraja.
Rat u Ukrajini kao ključni događaj ove godine i kao stožerni događaj koji će opredeljivati međunarodne događaje u narednim godinama ima potencijal da postane „bunar bez dna“ koji će gutati oružje, opremu, gradove, postojenja i, nažalost, ljude. Ovaj rat će trošiti resurse svih strana koje su u njega uključene, kako vojne i ljudske, tako i ekonomske i infrastrukturne, te su trenutno njegovi akteri, veći ili manji, oni na pozornici i oni iza scene, poput dvojice ljudi koji rone na dah, a da trenutno nije potpuno jasno ko ima jača pluća i ko može da duže izdrži pod vodom. Svaka strana ima svoje rizike i svoje mogućnosti, svoje slabe i jake tačke, a prvo prolazno vreme, gde je zapravo ovaj rat nakon zime, biće 24. februara 2023, tačno godinu dana od njegovog početka, kada će sve strane sabrati šta su dobile, a šta izgubile i pripremati se za, verovatno, „vruće“ proleće.
Jer ovaj rat, prema svim trenutno postojećim parametrima, ne pokazuje znakove usporavanja, a stratezi najvišeg nivoa svih strana još ne traže tzv. izlaznu strategiju iz njega, već se, naprotiv, bave time kako da situaciju na terenu promene u svoju korist, kako bi se tek onda, ako se ostvare ove nade ili ako pak one neslavno propadnu, moglo da se pregovara. Ali 2023. godina je već „viđena“ od svih ozbiljnih stratega svih strana kao „godina iscrpljivanja“, u kojoj će se „obarati ruka“ ovoga rata, ipak pažljivo pazeći da ne pukne potpuno sto na kojem se ona obara, a ne kao „godina odluke“ u kojoj će se ovaj rat konačno privesti kraju.
U ovakvoj situaciji svako prikuplja resurse i saveznike koje može da prikupi, pa u tom kontekstu treba gledati i prošlonedeljni sastanak ukrajinskog predsednika Zelenskog sa američkim predsednikom Bajdenom i sastanak bivšeg ruskog predsednika i premijera Medvedeva, a sada formalno drugog čoveka moćnog Saveta bezbednosti Rusije, sa kineskim predsednikom Si Ðinpingom. Teško da su se na tim prednovogodišnjim sastancima razmenjivale razglednice, da se pio šampanjac i slušala muzika, već su se razvile karte, pregledale tabele i studirali brojevi ovog rata, kao i šireg strateškog ambijenta koji na njega utiče. I tu zapravo leži ključ 2023. godine, koja će, kao i sve godine iza nas, kao i sve godine ispred nas, kao i sve godine uopšte u svetskoj istoriji, zavisiti od međuodnošenja velikih sila, od kojih nijedna nije večni pobratim ili dušmanin neke druge već se tu situacija menja kako se menjaju karte, tabele i brojevi ovog, ali i svih drugih ratova, kao i s obzirom na to kako iskrsavaju prilike i mogućnosti da ratovi pređu u primirja, a primirja u više ili manje stabilan mir.
A taj mir će verovatno ostati, kako trenutno pokazuju relevantni strateški parametri, samo pusti sanak u 2023, naravno, ukoliko se ne desi neko čudo i ukoliko ne iskrsne neki parametar koji sada ne vidimo na ekranu, ali to je trenutno više u domenu teologije nego u domenu strateških studija.
Jer 2023. godina nije viđena od strane onih koji gledaju u karte, tabele i brojeve da bude „godina odluke“, jer je ozbiljnim stratezima svih strana jasno da je premalo jasnih parametara na osnovu kojih bi se mogli ocrtati makar krhki obrisi mira, pa je te parametre potrebno razjasniti u narednoj godini, u čemu će značajnu ulogu imati i zima koja je pred nama.