Plaćenici PMC „Vagner”, koji učestvuju u jurišu na ukrajinski Bahmut, uputili su uvredljivu vide poruku načelniku ruskog Generalštaba, optužujući ga za nedovoljno snabdevanje municijom na liniji fronta, prenosi BBC.
Osnivač PMC Jevgenij Prigožin podržao je svoje borce, a ovo nije prvi javni sukoba između različitih ruskih struktura moći uključenih u invaziju na Ukrajinu.
„Načelniku Generalštaba! Ti si peder i j..... đavo! Nemamo granate, tamo momci ginu za nas, a mi sedimo ovde, a ne pomažemo!“
Ovo su poručila dva borca, koji su snimili video i takođe rekli: „Ovde se kod Bahmuta borimo protiv cele ukrajinske vojske, gde ste? Pomozite nam konačno! Svi?“
Video sa takvim apelom načelniku Generalštaba Rusije, generalu armije Valeriju Gerasimovu, počeo je da se deli u telegramskim kanalima povezanim sa PMC Vagner 26. decembra. Ali do sada „vagnerovci“ sebi nisu dozvolili tako oštre napade na generala Gerasimova. Dakle, odmah nakon objavljivanja apela, autori mnogih vojno-patriotskih kanala počeli su da pišu da je reč o provokaciji „ukrajinskih nacionalista“ ili „ubacivanju CiPSO-a“.
Delovanjem „CIPSO“ (Centar za informacione i psihološke operacije, divizija Oružanih snaga Ukrajine koja se bavi sajber-napadima) u ruskom patriotskom segmentu „Telegrama“ se objašnjavaju svi izveštaji o neuspesima ruskih oružanih snaga na ukrajinskim frontovima.
Osnivač Vagner PMC, biznismen iz Sankt Peterburga Jevgenij Prigožin, nije žurio da potvrdi autentičnost žalbe. „Svestan sam situacije i ne smatram potrebnim da komentarišem ovu informaciju za medije“, prenela je njegova pres-služba, nekoliko sati nakon objavljivanja snimka.
Ali kasno uveče 26. decembra, Prigožin je demantovao verziju da bi „ukrajinski nacionalisti“ mogli da stoje iza snimanja snimka i objavio sledeću glasovnu poruku na kanalima povezanim sa njim:
„Posebno da odgovorim na vaše pitanje, otišao sam kod momaka u zemunicama. Vidite li nekog od ukrajinskih nacionalista? A ja ih nisam video. Naš glavni zadatak, a njihov takođe je da zauzmemo Bahmut. I mislim da zauzimanje Bahmuta nije daleko. A što se tiče problema koji se, nažalost, javljaju na svakom koraku, nadam se da ćemo ih rešiti. Rešićemo ih. I nateraćemo ih da ih reše. U tom videu nema nacionalista."
Prigožin je, stojeći u zemunici, čestitao plaćenicima predstojeću Novu godinu i napomenuo da je u prostoriji toplo.
"Toplo je, suvo, nigde ništa ne kaplje. Sve je tu“, odgovaraju mu plaćenici.
Bakhmut "Verdun" i rat na iscrpljivanje
„Mislim da je ovo sukob između Ministarstva odbrane i Prigožina. I on jača“, prokomentarisao je za Bi-Bi-Si ovaj apel plaćenika Gerasimovu bivši borac Vagnera, koji se sada bori na drugom sektoru fronta, (on je pristao da diskutuje o toj temi samo pod uslovom anonimnosti).
Tokom proteklih nekoliko meseci, osnivač Vagnerovog PMC-a pokušavao je da predstavi svoje jurišne odrede kao efikasnije od vojnih formacija. U stvarnosti, uspeh akcija plaćenika u poređenju sa redovnim trupama nije očigledan.
Sredinom proleća, odredi "čvkašnika" su skoro mesec dana jurišali na grad Popasnaja, u stvari, kao rezultat, sravnili su ga sa zemljom. Posle napada na Popasnu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da od grada „ni pepeo nije ostao“. A vlasti samoproglašene LNR priznale su da je Popasnaja „skoro potpuno uništena“ i da je, možda, neće obnoviti.
Nakon toga, odredi PMC-a, zajedno sa drugim vojnim formacijama, učestvovali su u jurišima na Severodonjeck i Lisičansk, koje su zauzeli početkom jula. Ministar odbrane Sergej Šojgu je 3. jula izvestio Vladimira Putina da je zauzeta cela teritorija Luganske oblasti. Ovo je bio poslednji put u ovom ratu, kada je ruska vojska nekako značajno napredovala duboko u ukrajinsku teritoriju.
Od jula su se odredi plaćenika koncentrisali na Bahmutskom sektoru fronta i oko pola godine pokušavaju da jurišaju na ovaj grad. U leto je ova ofanzivna operacija imala sledeći operativni plan: pretpostavljalo se da će ruske trupe nakon napada na Bahmut moći da napadnu aglomeraciju sa dve strane i doći do administrativnih granica Donjecke oblasti. Ovaj plan je mogao da funkcioniše jer je ruska vojska u tom trenutku kontrolisala istok Harkovske oblasti i gomilala značajnu grupu u blizini Izjuma.
Ali početkom septembra, Oružane snage Ukrajine su preduzele uspešnu protivofanzivnu operaciju, vraćajući pod svoju kontrolu Balakleju, Kupjansk, Izjum, Liman i Svjatogorsk. Nakon toga, juriš na Bahmut je izgubio nekadašnji strateški smisao.
Ali Prigožinovi odredi nisu napustili ideju da zauzmu Bahmut i nastavljaju da pokušavaju, pretvarajući „svako selo sa nekoliko ljudi i farmom svinja u Verden“ (ovako kaže bloger Andrej Morozov, koji se bori na strani samoproglašene LNR, pominjući jednu od najvećih i najkrvavijih vojnih operacija u Prvom svetskom ratu, koja je ušla u istoriju kao školski primer rata na iscrpljivanje).
Da li je general Gerasimov odlučio da zaustavi napredovanje plaćenika na ovom sektoru fronta, odlažući tamo snabdevanje municijom, ili je Jevgenij Prigožin odlučio da odgovornost za neuspeli šestomesečni napad na Bahmut prebaci na Generalštab, BBC ne može pouzdano da zna. Ali takvi sukobi između raznih ruskih snaga bezbednosti uključenih u invaziju na Ukrajinu prestali su da iznenađuju u 11. mesecu rata.
Pronalaženje krivca
Od prvog dana ruske invazije na Ukrajinu, u njoj su učestvovale razne ruske bezbednosne snage: jedinice i divizije ruske garde, odredi iz Čečenske Republike i zaposleni u FSB, PMC i mobilisanim korpusima novoproglašenih „republika“.
Da između svih ovih struktura postoji određena interna konkurencija, a da unutra ima dovoljno ljudi koji ne razumeju značenje izbijanja rata, postalo je jasno već 24. februara, kada su novinari Bi-Bi-Sija dobili od izvora u agencijama za provođenje zakona zapise o razgovori šefa Čečenije Ramzana Kadirova i zamenika Nacionalne garde Čečenije Daniila Martinova. Martinov je priznao da su mnogi komandanti bili šokirani kada su saznali za ciljeve operacije uoči invazije, bili su sigurni da jednostavno učestvuju u vežbama na teritoriji Belorusije.
Putin i Gerasimov
Od početka rata načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov se, najblaže rečeno, ne pojavljuje često u javnosti. Kada brzi juriš na Kijev nije uspo, a na prilazima ukrajinskoj prestonici, Oružane snage Ukrajine palile su kolone sa borcima Ruske garde, koji su bez ikakve pripreme bačeni na teritoriju Ukrajine, počelo je da se mnogo govori o sukobu koji se dogodio između ministra odbrane Sergeja Šojgua i šefa Nacionalne garde Viktora Zolotova.
Ali već krajem marta sukob između komandanta bataljona Vostok, koji se borio od 2014. godine na strani samoproglašene DNR Aleksandra Hodakovskog, i čečenskih jedinica, prelio se u javni plan.
U prvim mesecima invazije Ramzan Kadirov je pokušavao da naglasi da su upravo njegovi borci postigli maksimalne uspehe na prvim linijama fronta. Međutim, vojnici koji su učestvovali u ratu primetili su da su „kadirovci” obično negde na trećoj, a ne na prvoj liniji fronta, i da su više zauzeti snimanjem spotova za šefa Čečenije. 22. marta, Hodakovski je doveden poslaniku Državne dume iz Čečenije, Adamu Delimhanovu, gde je komandant Vostoka morao da se izvini za svoje izjave o čečenskim borcima i primeti njihov doprinos razvoju neprijateljstava.
U martu je Andrej Soldatov, istraživač ruskih specijalnih službi, pričao o prvim reorganizacijama, pa čak i o hapšenjima nekih oficira FSB, koje je vojska optužila da su pogrešno izveštavali o situaciji u Ukrajini, zbog čega su prvobitni planovi za brzi blickrig i zauzimanje Kijeva nisu mogli biti realizovani. Zvanično nije bilo dokaza o rekonstrukciji FSB-a.
Zatim je u martu Vladimir Putin naložio tužilaštvu da kazni odgovorne za slanje vojnih obveznika u Ukrajinu. U početku su ruske vlasti obećale da će u ratu učestvovati samo vojnici po ugovoru. Ova priča nije imala nikakve javne posledice, ali se do jula ispostavilo da su se komandanti smenili u tri od četiri ruska vojna okruga, a rođaci poginulih vojnih lica rekli su Bi-Bi-Siju da je komanda Zapadnog vojnog okruga izgubila svoje položaje, upravo zato što za veliki procenat poginulih vojnih obveznika.
Jedini koji je zadržao svoju funkciju sredinom leta, došao je komandant Centralnog vojnog okruga, general-pukovnik Aleksandar Lapin, koji se do tada proslavio po tome što je uspeo da nagradi sopstvenog sina za neuspeli napad na Černigov, pod vatrom već sredinom septembra nakon uspešne protivofanzivne operacije Oružanih snaga Ukrajine kod Harkova . Osnivač Vagnerovog PMC Jevgenij Prigožin i šef Čečenije Ramzan Kadirov optužili su ga da nije uspeo u ovom pravcu i da je napustio Liman. General Lapin je krajem oktobra, prema zvaničnim informacijama, otišao na tronedeljni odmor, sa kojeg se, po svemu sudeći, još uvek nije vratio.
„Patriotski“ blogeri su u isto vreme počeli da kritikuju vrh Ministarstva odbrane, ne navodeći, međutim, konkretna imena. Početkom oktobra general Sergej Surovikin je postavljen za komandanta celokupne vojne operacije na teritoriji Ukrajine. Dok su neki stručnjaci pisali o njegovoj efikasnosti, drugi su primetili da, možda, na ovaj način Generalštab želi da učini Surovikina odgovornim za sva dalja povlačenja ruske vojske. Nisu morali dugo da čekaju: ubrzo je general najavio „tešku odluku“ i napuštanje Hersona.
Prerano je prognozirati da li će posle novog skandala uslediti bilo kakve kadrovske promene, ali šefa ruskog Generalštaba niko nikada nije javno nazvao „pederom“.
(Kurir.rs/BBC)