Dešavanja u Ukrajini nije moguće razumeti bez onoga što se dešavalo sad već daleke 2004. godine. Od tih dešavanja minulo je 28 godina, ali neke priče i dalje su ostale nerazjašenjene. Jedan od tih je bila i trovanje tadašnjeg predsedničkog kandidata, a kasnije i predsednika Ukrajine Viktora Juščenka.
Tog 31. oktobra 2004. godine u Ukrajini su bili održani predsednički izbori. Rivali su bila dvojica, Viktor Juščenko koga su zvali moskovski čovek, jer mu je u izbornom štabu pomagao Igor Šuvalov, Putinov pomoćnik, što je povratkom u Moskvu priznao i Sergej Markov. Janukovič je, bilo je poznato, daleke 1967 osuđen bio zbog pljačke. Tri godine kasnije morao je da ode u zatvor, jer je nekog čeoveka pretukao do smrti. Optužen je bio i za pokušaj silovanja, a kad je zakoračio u visoku politiku sve te optužbe su čudnovato nestale, bile su izbrisane. Januković, koji je bio predstavljen kao doktor ekonomije imao je probleme i sa ruskim, podjedanko kao i sa ukrajinskim jezikom. Bez obzira na to za njega se govorilo da je predvodnik "ruske ekipe u Ukrajini".
S druge strane nalazio se Viktor Juščenko, koga je podržavao Zapad takođe je bio ekonomista. Diplomirao je računovodstvo, koje je završio na ternopilskom univerzitetu. Svoj prvi radni odnos zasnovao je na jednoj farmi u Ivano-Frankovskom regionu, a onda po odsluženju vojnog roka zaposlio se u banci, da bi pred kraj 1980-tih postao direktor Agro-industrijske banke SSSR-a. Raspadom Sovjetskog Saveza imenovan je za prvog šefa Ukrajinske narodne banke, a zaslužan je za vraćanje grivne kao nacionalne valute. Sredinom 1990-tih je ušao i u političke vode, a u julu 1999. postao je i premijer Ukrajine , da bi u proleće 2001 podneo ostavku i otišao da bude direktor rusko-ukrajinskog instituta Boris Jeljcin za poslovanje, da bi 2002 postao član poliitičkog bloka Naša Ukrajina odakle se u julu 2004. registrovao kao kanidat za predsednika Ukrajine. Uprvo krugu oba kandidata su osvojila podjedank broj glasova 39,87 posto Janukovič, a 39, 32 posto Juščenko zbog čega se moralo u drugi krug, koji je održan 21. novembra 2004. u tom drugom krugu Janukovič osvaja 49,42 posto, a Juščenko 46,69 posto.
Usledio je spor oko čega je došlo do prosteta i fenomena koji je nazavan "Narandžasta revolucija". Juščenko je osporavao rezultate i tvrdio da ima ozbiljen dokaze o krađi izbora, u čemu ga je podržala i Evropska unija. Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma optuživan je da je po svaku cenu hteo da zajedno sa Kremljom nađe čoveka koji bi kako su tvrdili zapadni novinari želeo da nastavi kontuinuitet politike Moskve.
Juščenko je pozvao na proteste koji počinju narednog dana 22. novmebra 2004. godine na zapadu i u centralnoj Ukrajini gde je Juščenko dobio većinu glasova. Samo u zapadnim delovima zemlje osvojio je skoro 90 posto glasova. U političku krizu upleo se Ukrajinski vrhovni sud, koji donosi Solomonsko rešenje i donis odluku da 26. decembra se održe novi izbori, zapravo treči krug između dva Viktora Janukoviča i Juščenka. Dva dana kasnije 28. decembra Ukrajinska izborna komisija proglašava Juščenka za predsednika Ukrajine.
Međutim, odmah pošto se Juščenko kandidovao za predsednika Ukrajine, pokušano je da on bude likvidiran. Mnoge je to podsetilo na vreme Staljinovih likvidacija.
Sve je počelo 5. septembra 2004. godine kada se Viktor Juščenko sastao u raskošnoj dači u predgrađu Kijeva sa šefom Ukrajinske bezbednosne služe SBU (Služba Bespeki Ukraine) Igorom Smeškom i njegovim zamenikom Volodimirom Stasjukom, ličnim prijateljem tadašnjeg predsednika Leonida Kučme.Taj sastanak predlagala je ukrajinska opozicija, jer je prema istraživanjima javnog mnjenja Juščenko vodio ispred svih kandidata. Opozciju je zanimalo kako će se SBU, kao naslednica KGB ponašati na izborima. juščenko je predlagao da služba bude neutralna i brine o bezebdnosti države i ne upliće se u političku igru.
Večera i razgovori u dači koja je bila vlasništvo Igora Smeška trajala je duboku u noć. Da nešto nije u redu utvrdila je Katerina Juščenko, žena Viktora Juščenka, kada se u ranim jutarnjim časovima vratio kući i kada ga je poljubila i na njegovim usnama osetila kao da je uzimao lek.
"Nije bio takav kakvog ga znam. Iz usta mu se osećao snažan zadah, a na usnama osećao se ukus nekog leka. Viktor je bio zdrav. Nije uzimao nikakve lekove. Upitala sam ga šta se dogodilo, na večeri, a on je odgovorio ništa posebno", izjavila je Katarina Juščenko za BBC tada.
Narednog dana za Juščenka započeli su zdravstveni problemi. Pojavili su se jaki bolovi u stomaku, zbog čega je juščenko završio u bolnici. Lekari su tvrdili da je u pitanju trovanje hranom. Navodno Juščenko je pojeo pokvareni suši i to sve zalio sa gomilom votke i konjaka, govorilo se i traćalo po ulicama Kijeva. Ali Juščenku je postajalo sve gore i gore, da je 10. septembra morao da bude poslat u inostranstvo u Beč na privatnu kliniku Rudolfinerhaus, gde su mu lakri jedva spasli život. Posle osam dana borbe za život na intenzivnoj nezi, saopšteno je da je Juščenko bio otrovan. Paraleno dok se on borio život bečkim ulicama su se širile glasine da je on zdrav i da je imao trovanje hranom. kasnije iskazalo se da je iza ovog stajao Viktor Pinačuk zet Leonida Kučme i jedan od najbogatijih ukrajinskih oligarha.
Jušeneko se na istu kliniku pošto mu je spasen život vratio još dva puta. Jedanestog decembra 2004. dirketor klinike Rudolfinerhaus dr Miahel Zimpfer po novim testiranjima izjavio je da je u Jušćenkovi Krivi pronađeno hiljadu puta više dioksina u njegovoj krvi nego što je to normalno. Lekari su potvrdili da je tada glavni opozicioni ukrajinski kandidat otrovan. Dioksin je kod Juščenka izazvao garstrološki problem, a lice se od čistog diksina se poptuno deformisalo.
Poznati britanski toksikolog Džon Henri je izjavio da je Juščenko otorovan otrovnim agensom koji je izrađen na osnovu dioksina. Inače narandžasti agens Amerikanci su koristili u vreme Vijetnamskog rata kao herbicid za uništavanje vegetacije i polja gde se gajila hrana kako stanovništvo ne bi snabdevalo borce Fronta nardonog oslobođenja Vijetanama. Zbog trake koja je bila narandžaste boje nalepljena na zelenu burad dobio je naziv narandžasti agens.
Britanci su imali i drugu teoriju da je Juščenko bio otorvan Rumenom kišom otrovom koji je bio sovjetski odgovor na američki narandžasti agens, a sovjetske trupe su ga navodno upotrebljavale protiv mudžahedina i civilnog stanovništva širom Avganistana.
Takođe napad na Juščenka ukazao je da su ga zapravo u suštini otrovali agenti ukrajinske i ruske obaveštajne službe koji su međusobno sarađivali i smatrali da je Juščenko problem, koji može njihove interese da ugorzi, ali i da su obe tajne službe, odnosno tad sati kadrovi bili veoma upleteni u kijevsku predizbornu dramu koja je uzdrmala bila tad Evropu, koja se uveliko bavila Bliskim istokom i dešavanjima u Iraku.
S druge strane Juščenko se od ovog trovanja uspeo da se oporavi, ali velika količina dioksina ostavila je traga na njegoovm licu i faktički mu promenila izgled, ni nalik onome kako je izgledao u mlađim danima. Ta posledica izloženosti prekomernoj dozi dioksina i danas je prisutna.
Kurir.rs/A.Mlakar