Ruska strateška avijacija sa bombarderima TU-95MS i TU-160, kao i bombarderi dugog doleta TU-22M3 zajedno sa brodova i podmornica Crnomorske flote lansirali su seriju krstarećih raketa u novom žestokom napadu na ciljeve širom Ukrajine.
Osim krastarećeih raketa H-101 i Kalibr upotrebljene su i rakete H-22, ali i dronovi kamikaze. Inače Rusi su danas upotrebili i protivradarske rakete koje su lansirali na radarsku osmatračku mrežu na severnom pravcu.
Napad na energetsku infrastrukturu, vojna skladišta, radionice i vojne ciljeve započeo je u prepodnevnim časovima. Spekulacije koliko je zaista raketa upotrebljeno. Raspon se kreće od 56 do čak 120 kao što tvrdi načelnik generalštaba ukrajinske vojske general Zalužni i savetnik predsednika Zelenskoh Mihailo Podoljak, koji tvordi da je lansirano 120 raketa.
Kao što smo naveli novi masovni udar izveden je krastarećim raketama H-101, H-22, H-32 i kalibar koji su lansirani sa vazdušnih platformi-bombardera i brodova fregata i podmornica Crnomorske flote.
Inače valja napomenuti da je ovom ruskom napadu prethodila jedna varka. Naime, Rusi su, što inače rade već neko vreme prvo poslali dronove-mete E-95 koji imaju radarski odraz sličan krstarećim raketama H-101.
Za njih se i navodi da predstavljaju prethodnicu ne samo krstarećih raketa, nego i dronova kamikaza i služe za zbunjivanje i otkrivanje položaja ukrajinek PVO i jednica VOJIN.
Dron E-95M
Dron E-95M napravljen je za borbenu obuku trupa u sukobu sa krstarećim raketama i proveru sistema PVO. Zadatak ovog drona je simulacija vazdušnih meta kao što su laserski vođene bombe, krstareće rakete i odabrani avioni i helikopteri taktičke vojne avijacije.
Ono što je poznato o ovom dronu jeste da je maksimalna visina leta 3.000 m, domet drona 50 km, maksimalna brzina oko 400 km/h, pogon M135 Pulsejet, gorivo benzin. Maksimalni potisak 15 kN. Maksimalna težina u poletanju 70 kg, dužina 2,1 m, raspon krila 2,4 m i prečnik trupa 0,25 m.
Istovremeno pošto su dronovi E-95M uleteli u vazdušni prostor Ukrajine u vazduhu su se nalazili i lovci Su-30 SM i Su-35 S koji su iz ruskog i beloruskog vazdušnog prostora, kao i iz pravca Donbasa lansirali protivradarske rakete velikog dometa H-31 koji su gađali ukrajinske radare za rano upozorenje.
Prevashodni zadatak ovih drnova-meta jeste otkrivnje na kom pravcu deluju raketni sistemi ukrajinske PVO i da se po njima deluje pre nego što pokušaju da obore krstareće rakete.
H-31A i AD, P i PK (NATO AS-17 Krypton)
U pitanju su klasične protivradarske rakete H-31A i AD koje imaju aktivnu radarsku bojevu glavu. Razvoj ove rakete započeo je davne 1977. a prva testiranja obavili su 1982. Po lansiranju raketa se podigne do visine 25.000 metara i nato se cilju približava strmoglavim letom. Moderl H-31AD je okretna i lako može da izbegne neproijateljsku PVO odbranu. Domet rakete je 70 km, a brzina 3 maha. Bojna glava je težine 90 kg.
Osim ove postoji nagađanje i da ruska vojska možda koristi i verziju H-31P i H-31PK koje se vode uz pomoć letelica za rano radarsko otkrivanje i kontrolu vazdušnog prostora u ovom slučaju A-50 U koji leteli nad tetitorijom Belorusije manje od mesec dana. Veruje se da je Rusija upravo koristila ove protivradarske rakete jer letel kao krstareće i posle isključenje protivničkog radara prema kome je usmerena može da potraži cilj sama. Domet Kriptona je 110 km, a bojeva glava ima težinu 90 kg.
Inače, ruski telegram kanali preneli su informaciju i da je promenom taktike raketnih udara uspeli su da unište dva PVO sistema i to jedan u Odeskoj oblasti, a drugi u okolini Kijeva. Međutim, konkretnih dokaza za ovu tvrdnje za sad nema.
Glavna faza napada počela je posle provociranja ruskog raketnog napada kada je većina dronova oborena, što je bio znak za napad pravim krstarećim raketama. Otuda i tvrdnja ukrajinske vojske da su oborili većinu krstarećih raketa uprkos seriji razaranja koja je uništila objekte ključne infrastrukture Ukrajine.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci obaranja ovih dronova, i tvrdnje ukrajica da je skoro 90 posto raketa oboreno.
U glavnoj fazi napada kombinovano krstareće rakete i dronovi kamikaze napali su ciljeve u Kijevu i njegovoj okolini, Harkovu, Odesi, Trenopolju, Vinici, Lavovu, Žitomiru, Nikolajevu kao i Ivano-Frankovskoj oblasti.
Ruski raketni napad ostavio je čitav zapadni deo Ukrajine bez struje.
Kurir.rs/A.Mlakar