Hrvatska će od ponoći nizom aktivnosti obeležiti istovremeni ulazak u šengenski prostor i evropodručje, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina.
U noći s 31. decembra na 1. januar, ministar finansija Marko Primorac i guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić učestvovaće ispred zgrade Hrvatske narodne banke u Zagrebu u prigodnom programu obeležavanja članstva u evropodručju, odnosno prelaska na evro kao zvaničnu valutu.
Tom prilikom će, izmedju ostalog, na obližnjem bankomatu prvi put podići evro.
Istovremeno, ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović i ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman biće na graničnim prelazima Bregana, sa Slovenijom, i Goričan, s Mađarskom.
Simboličnim skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole u ponoć će se obeležiti ulazak Hrvatske kao 27. članice, u najveće područje slobodnog kretanja u svetu.
U nedelju, 1. januara, premijer Andrej Plenković će s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i sa slovenačkom premijerkom Natašom Pirc Musar, obeležiti članstvo Hrvatske u šengenskoj zoni susretom na Bregani.
Potom će premijer i predsednica EK kafom u centru Zagreba, koju će platiti u evrima, simbolično obeležiti hrvatsko članstvo u šengenskom i evropodručju.
Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukidaju se granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postaju spoljašnje granice EU.
Od 1. januara ukidaju se 73 kopnena granična prelaza i 12 graničnih prelaza na moru, dok će iz tehničkih razloga, kontrole na aerodromima biti ukinute od 26. marta.
Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.
Ulaskom Hrvatske u evrozonu, hrvatska valuta kuna odlazi u prošlost, a menja je evro.
Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima.
Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna moći će da se zamene za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.
Kurir.rs/Beta