Na današnji dan 31. decembra 1968 godine poleteo je prvi ruski nadzvučni putnički avion TU-144 koji je bio pandam svom zapadnom rivalu Konkordu.
U kabini tokom prvog leta bili su njegov konstruktor Aleksej Andrejevič Tupovljev i probni pilot Eduard Vaganovič.
Prvi put kad je 31. decembra 1968. izveo svoj prvi probni let, i kad je u junu 1969. prvi put, kao putnički avion, uspeo probiti zvučni zid. Konkordu je to uspelo tek četiri meseca kasnije. Nisu to bile beznačajne pobede. Amerikanci su iz trke otpali baš 1971., nakon što je Kongres otkazao daljnje finansiranje nadzvučnog putničkog Boeinga. Nisu žalili truda kako bi zasenili Konkord.
Ovaj avion bio je jedan model u trci koju su na više polja vodlio Sovjetski Savez i SAD. Smerisku trku dobile su SAD, a u izgradnji nadzvučnog aviona Sovjeti sa TU-144.
Čak i konstruktori Konkorda su priznali da je Tupovljev " tiši i čišći" u odnosu na njihovog konkurenta. Kako je Tupoljev po svojim osnovnim vizualnim karakteristikama bio vrlo sličan Konkordu, nazvali su ga kolokvijalno "Konkordski".
Sovjeti su te godine uspeli još nešto, prvi su uspeli da prizemlje svoju sondu na Mars i prvi su u Zemljinu orbitu lansirali svemirsku stanicu u kojoj su mogli boraviti astronauti. Što se avioindustrije tiče, Konkord je bio taj koji je zauzeo svoje mesto u istoriji.
Tupoljev je doista bio drugačiji. Bio je nešto veći i nešto brži od Konkorda, ali je temeljna razlika bio par kratkih krilaca odmah iza pilotske kabine, što mu je dodavalo nešto uzgona i pomagalo mu pri stabilnosti na nižim brzinama. Takav avion prvo je Konkordu ukrao šou 1971., a onda je to isto napravio i 1973. Samo ovaj put zbog tragedije, a ne trijumfa. Konkord je nastupio prvi i bez najmanje greške. A Tupoljev je nastupio odmah posle, samo s takvim okretima i manevrima da se avion raspao u vazduhu i srušio na mesto Goussainville. Šestoro ljudi poginulo je u avionu i još osam na tlu. Vrlo brzo iskrsnula je teorija zavere po kojoj je Tupoljev fatalno manevrisao kako bi izbegao sudar s francuskim Miraževim vojnim lovcem koji ga je pokušao fotografisati. Ali, Grinberg to odbacuje:
"Miraž nije imao ništa s rušenjem. Bila je to špekulacija kako bi se pažnja okrenula od pravih uzroka, drastičnog manevrisanja koje materijal nije bio u stanju izdržati." Snimak aviona pokazuje da je krenuo ponirati kako bi, čini se, iznova upalio motore nakon što su se ugasili. Usled prevelikog naprezanja, krila su se slomila.
Dobra većina čak i obrazovanih ljudi ne zna da je nekad postojao nekakav Tupoljev koji je do Pariza već dvaput pomeo konkurenciju.
"Razvoj takvog aviona posledica je suparništva između dva politička sistema", kazao je za CNN Ilja Grinberg, stručnjak za vazduhoplovstvo i inženjer na Univerzitetu Buffalo State.
"Očekivanja su bila visoka. Celi SSSR bio je izuzetno ponosan na Tu-144, a sovjetski narod ni najmanje nije sumnjao da je bolje od Konkorda. I bio je tako lep!" Oba su aviona bila daleko ispred svog vremena, budući da je civilno vazduhoplovstvo u to doba tek prešlo s propelera na mlazni pogon. A što se tiče sličnosti, e ta činjenica dugo je bila izvor niza špijunskih priča. "Dizajn Tupoljeva nije bio rezultat špijunaže, iako izgledaju podjednako. Oni su vrlo različiti avioni s mnogo različitih aspekata, a spoljna sličnosti temelji se na funkcionalnim kriterijumima i potrebnim parametrima. Ono što eventualno jeste moguće je to da je poznavanje lika Konkorda moglo da utiče na neke konceptualne odluke ", rekao je Grinberg.
"Piloti su hteli da impresioniraju publiku i svetske medije. Hteli su pokazati kako sovjetski avion može biti uzbudljiviji od konzervativnog nastupa Konkorda .
" Od nesreće se Tupoljev nikad nije oporavio. Sovjetski program se usporio za četiri godine, do tad je Konkord prvi ušao u upotrebu. Sovjeti navodno ni tada nisu vodili dovoljno računa o bezbednosti, nego su jurili u političkoj trci.
Kad je Tu-144 1977. napokon krenuo u upotrebu, ispostavilo se da je neopisivo bučan.
"Let na Tu-144 nije bio za one s osetljivim sluhom", napisao je Džonatan Glensi u svojoj knjizi "Konkord".
Aeroflot je ovaj avion angažovao na liniji Moskva-Alma Ata -Kazahstan, jer je tako leteo iznad retko naseljenog područja. Ali, zato je tokom nedelje avion leteo poluprazan, na kraju je prevozio više tereta i pošte nego ljudi. Liniju su ukinuli nakon pola godine. Tokom kratke putničke karijere, samo 55 povratnih letova, Tu-144 imao je stotine kvarova, mnoge od njih tokom leta, od gubitka pritiska i kvarova na pogonu, sve do paljenja alarma koji se nisu dali isključiti. Mnoge priče su kružile o njemu. Prema jednoj, niti jedan let iz Moskve nije se dopuštao pre nego što je avion prekontrolisao njegov konstruktor lično; Aleksej Tupoljev.
Grinberg kaže da zemlja nije bila spremna na takve avione. Nije im bio ekonomičan i nije bilo niti potrebe za nadzvučnim prevozom putnika. I kad su ga se već spremali povući, 23. maja 1978. dogodila se još jedna tragedija. Jedan Tu-144 zapalio se blizu Moskve, morao je prisilno sleteti i pritome su dve osobe poginule. Avion su zabranili službeno zbog bezbednostii, ali pravi razlozi su bili drugi. "Sovjetsko vođstvo izgubilo je interes za program koji im je zadavao toliko problema", kazao je Grinberg. Program je 1984. bio definitivno mrtav.
Ukupno je proizvedeno 17 Tu-144, uključujući i prototipove, većina ih je odbačena kao staro gvožđe, ali poneki se nađe izložen u muzejima u Nemačkoj i Rusiji. Zahvaljujući NASA-i, koja je sponzorisala trogodišnji američko-ruski projekt istraživanja supersoničnog putničkog leta, poslednji Tu-144 poleteo je 1999. Bio je to poslednji proizveden, u vazduhu je proveo samo 82 sata, i to na 27 letova oko Moskve. Tupoljeva 144 trebao je naslediti Tu-244, ali do toga nikada nije došlo. Konkorde je trebao da leteti do 2003., ali ga je u preranu penziju poslala nesreća iz 2000. kada je kod Pariza poginulo 113 ljudi. Bilo je to vrlo blizu istog onog mesta gdje se 27 godina ranije srušio Tupoljev.
Kurir.rs/A.M.